Ovo je omiljena rekreativno-olajativna disciplina u srpskim malograđanskim sredinama. Naime, bežeći od sopstvenih nerešivih problema, lakše je rešavati tuđe problememakar to bili neki beznačajni problemčići. Osobe koje se skoro profesionalno bave gledanjem tuđeg posla zovu se Radio Mileve. Jedan stepenik niže nalaze se Alapače, a najniži stepenik gledača tuđeg posla pripada dobronamernim komšinicama. Sistem funkcioniše otprilike ovako. Dobronamerna komšinica vas pita poprilično otvoreno o problemu za koji je uglavnom samo naslutila da imate. Vi će te joj reći ništa, skoro ništa ili vrlo malo. Ma šta da kažete vaše reči će biti pogrešno protumačene. Zatim dobronamerna komšinica odlazi do lokalne alapače kojoj će preneti sve što ste joj rekli. Pošto je to uglavnom vrlo malo, da ne bi ispala nesposobna vašim rečima dodaće i svoje, koje bi ste vi sigurno rekli, ali niste stigli. Odatle lokalna alapača vaš problem prenosi do Radio Mileve koja ne žali novca na organizovanje sedeljki gde se bar jednom dnevno sakupe sve alapače. Elem, vaš problem će tada biti dodatno uvećan za tumačenje alapače koja će ga pojačati sa nekoliko sitnica. Skup alapača se završava tako da sve one odlaze kući srećne i zadovoljne jer su svet u kome žive učinile boljim mestom. Naravno, čak i u slučaju da nisakime ne razgovarate, to će biti protumačeno kao da imate toliko problema da ste potpuno poludeli. Ćutali ne ćutali isto nam se hvata. E pa srećno nam bilo.

Gledati kako vam drugi daju plus ili minus na novu definiciju uz konstantno refreshovanje strane.

Voajerisati.