
Ми Срби и уопштено балканци нисмо склони преношењу поруку. Умемо да направимо добру ракију, свадбу, рат, а некад се зајебемо па направимо и нобеловца, ал' порука је јебени Гордијев чвор. Извртање речи се најбоље види у нашим преводима филмова. Ево пре неки дан био је филм "Нотинг хил" који је преведен са "Ја у љубав верујем". Ниђе везе. Ал' фешта која настаје неспоразумом услед наше друштвене ретардација уме да буде гора од надрогираног Пеђе Д Боја који шамара будалом жири евросонга док Јоксима вришти у позадини...
Жаре:Е брате ти се дружиш са буразером моје Маје?
Мића:Да, ево сад ћу да кренем код њега.
Ж:Реци му, да каже Маји да не можемо да се видимо вечерас. Спремаћу цео дан с Каћом полне органе за ону роспију с факса која је заборавила како курац изгледа па тражи од сваког студента да је подсећа. Сјебо ми се фон па не могу да јој јавим.
М: Нема грке торима.
............................................................................................
М:Е да не заборавим, реци сеши да Жаре неће доћи, изучава са Каћом полне органе.
Дејан:Ок
............................................................................................
Д: Ало, одо ја да купим ћалето пљуге. И бај д веј, поручио ти Жаре, да отпада оно вечерас. Проучава Каћин полни орган.
Маја: ????!!!!
............................................................................................
СУТРАДАН
Маја: Стоко мушка, с Каћом си ме преварио, смрдљиви кретену. Још си раскинуо самном преко брата...
Жаре:ШКК?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.