Ми Срби и уопштено балканци нисмо склони преношењу поруку. Умемо да направимо добру ракију, свадбу, рат, а некад се зајебемо па направимо и нобеловца, ал' порука је јебени Гордијев чвор. Извртање речи се најбоље види у нашим преводима филмова. Ево пре неки дан био је филм "Нотинг хил" који је преведен са "Ја у љубав верујем". Ниђе везе. Ал' фешта која настаје неспоразумом услед наше друштвене ретардација уме да буде гора од надрогираног Пеђе Д Боја који шамара будалом жири евросонга док Јоксима вришти у позадини...
Жаре:Е брате ти се дружиш са буразером моје Маје?
Мића:Да, ево сад ћу да кренем код њега.
Ж:Реци му, да каже Маји да не можемо да се видимо вечерас. Спремаћу цео дан с Каћом полне органе за ону роспију с факса која је заборавила како курац изгледа па тражи од сваког студента да је подсећа. Сјебо ми се фон па не могу да јој јавим.
М: Нема грке торима.
............................................................................................
М:Е да не заборавим, реци сеши да Жаре неће доћи, изучава са Каћом полне органе.
Дејан:Ок
............................................................................................
Д: Ало, одо ја да купим ћалето пљуге. И бај д веј, поручио ти Жаре, да отпада оно вечерас. Проучава Каћин полни орган.
Маја: ????!!!!
............................................................................................
СУТРАДАН
Маја: Стоко мушка, с Каћом си ме преварио, смрдљиви кретену. Још си раскинуо самном преко брата...
Жаре:ШКК?
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.