Имперфекат глагола „хтети“, крајња варијанта коју користимо када намерно желимо да дамо изјави призвук архаичности и шале. Гори је чак и од шумадијског аориста „хтедох“. Али и много ређи.
Шта ти оно хоћах казати...
Прихоћало ми се, одох часком до ВЦ-а!
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Klasika! Plus veliki.
Ovo je razlog zbog cega Vukajlja treba da postoji. Dakle, RECIK ZARGONA.
ZAKON!
ako umeš da mi kažeš koje je istorijski najmlađe glagolsko vreme, to mene zanima. Koje godine (okvirno) je izmišljeno poslednje i koje je, to mene zanima ako se to negde uči i zna...
Иначе, у мом крају то значи: Хоћу доћи ћу ноћас. :+)
Сурови: Не знам баш тачно које је, али се претпоставља да је у питању футур-изгледа да су људи раније више били окупирани садашњошћу и прошлошћу него будућношћу, па нису ни знали да је морфолошки искажу. :-)
Пошто се сматра да је српски, као и чешки, словачки, руски, украјински и други језици настао из пра (старо)словенског, закључује се да је имао сличну структуру као и овај стари језик и да је тек касније еволуирао. Прасловенски је имао презент, аорист, имперфекат, перфекат и плусквамперфекат али није имао глаголски прилог садашњи ни прошли, нити футур, који се изгледа последњи појавио.
Самим тим се вероватно тако одиграло и у српском језику само што се српски спорије развијао због наше сеобе на Балкан нисмо више толико вили у контакту са осталим словенским народима-наше речи које ми данас користимо користиле су се раније, рецимо, у староруском језику па се моја другарица из Русије чуди кад јој кажем неку српску реч, каже да се користила у староруском пре више векова али се изменила, а наша није. Мада Хрвати имају више новоруских речи него ми сада-типа "тисућа" а наш је језик сличнији украјинском.
Углавном је време футур, изгледа, а вероватно настало после 11. века. Да не давим више.