Ispravljanje sagovornika u cilju prepravljanja izraza na način koji vama više odgovara. Najgore je što i jedan i drugi isto znače, ali eto, komunikacije radi. Da li se razlikuju po jeziku, akcentu ili nečem trećim, uopšte nije bitno pošto suština ostaje ista. U stilu drugo sranje isto pakovanje.
A danas... Reči su toliko izmenjene, da kada bismo iskopali random obrazovanog plemića ranog dvadesetog veka da poseti i obiđe rukopise, ili bi se sam vratio pod zemlju, ili bismo ga mi vratili usled infarkta.
- Zagrej stolicu!
- Hoćeš reći da počnem da učim?
- Kujin sine hoću reći da ćeš pasti godinu!-Ne, nisi trve.
-Hoćeš reći tru?
-Joj, stvarno si low.-Slušaj verziju melanholične serenade u berlinskoj filharmoniji.
- Jebeš Berlin, Moskva je prava.
- Moskou, hoćeš reći?
- Hoću reći, Maskva.
