Sama reč kaže, on koji ide i čašćava sve redom. Taj nemora da bude bogat čovek, jednostavno čašćava narod jer misli da mu to povećava ugled u selu. Ima cicija koje to iskorišćavaju, pa kad god dođu u kafanu ne donose pare nego ga čekaju da ih on lepo sve počašćava misleći da su pametni.
Cicija1: E eve ga došo Mita. Ajmo da mu izvučemo koju paru iz džepa.
Cicija2: Ajde! Jao al će da se napijemo za džabe!
Cicija1: O desi Mito! Kako živiš druže stari.
Mita: Ništa evo malo sam došo.....
Cicija2: Jao što sam nešto žedan bem ti sušu....
Mita: Ma nemo da brineš eve odma stiže. Konobar! Donesi ovamo tri piva za mene i moje prijatelje. E kad sam već naručio, daj i za celu kafanu. A nama daj 2 kila jagnjećeg
Obe cicije: To Mito druže stari. Oduvek si bio pošten čovek.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.