Hrkanje

Чак се и онима који за себе тврде да никад нису хркали или не тренутно не хрчу сигурно некад десило да захрчу а велика је вероватноћа да ће им се, у неком тренутку у будућности то десити. Као што се људи разликују по боји косе, боји очију грађи или нечем другом, тако се разликују и по начину на који хрчу.
Начин хркања може да се подели у две основне категорије:
- класично хркање и
- хркање са гласним издувавањем ваздуха после основног хрка.
Класично хркање настаје када приликом удаха у сну ваздух наилази на препреку. Налик је на "котрљајуће р" у комбинацији са гласом "х".
Ово друго хркање настаје када се после завршеног удаха са хрком усне споје и кроз њих је чује једно "ПУХ" за нијансу тише од главног хрка.
Обе ове категорије затим могу да се поделе на по звучности и то на:
- изузетно јако (иде чак и до 85 децибела што је равно буци у прометној улици);
- јако;
- осредње и
- слабо.
Треба напоменути да "веома слабо" хркање не постоји.