
Израз се користи у ситуацијама када саговорниково коментарисање нечега као ЛЕПО превазилази уобичајени фонд речи који је углавном од две до четири у зависности од случаја и претвара се у поплаву стилских фигура,описних придева и израза за које ниси знао да његов примитивни интелект може да смисли и који су на нивоу текстова Џонија Штулића само што су све те речи биле непотребне и осим тога што су одузеле пет минута Богом даног времена,једноставно су те скењале и осакатиле за остатак дана или ноћи.Може се користити када ти ортак (углавном пијан) отвори душу о некој не прежаљеној љубави за коју су сви знали да је кучка осим њега (јер је био будала и није слушао кад му се причало) и сад када му надиру емоције осуђен си да слушаш његову тужну причу.
ПИЈАНИ ОРТАК: брате она је била најепша од свих,као пупољак руже који је зором прекрила роса,али шта да се ради судбина је то(ставља глави међу колена) , наша љубав се распрснула као зрео маслачак на ветру...
СМОРЕНИ САГОВОРНИК: ма екстра и Џони Штулић би ти позавидео на том говору,ај сад баци ту пеглу већ једном па се враћамо на пиво
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.