Taktička borba. Prekretnica. Kao Štrumpfovi kad se nađu ispred interdimenzionalnog otvora koji povezuje dva sveta; u jednom trenutku si sa jedne strane, a već u drugom negde drugde.
Učesnici igre nerava su razvrstani prema psihološkom sklopu ličnosti koji ih karakteriše i razlikuje se od osobe do osobe.
Da li ste se ikada zapitali zašto su teniseri namrgođeni i kao posrani u toku meča, a po njegovom završetku se smeškaju bez obzira na ishod? Pa upravo zbog psihološkog "ratovanja" sa svetom, a prvenstveno sa samim sobom.
Komentator nacionalne televizije San Marina: I, penal za naše! Svi su na nogama. Tačno je da gubimo sa 12:1 ali ovo je istorijska prilika da se umulja nekom više od jednog gola na utakmici. Naš pulen, oči u oči sa golmanom Islanda. Kakva je ovo igra nerava, ljudi moji?! Šutiraaaaa, preko trećeg reda publike. Trener ga odmah menja.
Trener: Šta učini crni gavrane?
Igrač: Nogu ne osećam, probola me sabljarka sinoć u lovu.
Trener: Ma nema veze, jebeš penal (kipi u sebi)
Igrač: Bitno je da će danas riba dobro da radi.
Trener: Ne igraj mi po živcima, sunce li ti bezobrazno. Pedeset godina čekamo ovaj trenutak i ti ga istreseš po petom redu publike.
Igrač: Nije peti, već tre...
Trener: M-A-R-Š.
