Vukajlija
Prijavi se

Imena

Mićko 2011-08-06 17:33:53 +0000

Врло битна ствар у свим причама старијих особа, иако су људи чија имена помиње давно мртви, или их је наратор последњи пут видео у доба комунизма.

А: И враћамо ти се тако из Ловћенца ја и Пулу, како се зваше, МИЋКОВИЋ! Кад опалио мраз, све ми се са ушију кожа гули. И ту ти изађе неки Божо, како ли се зваше...
Б: Добро, деда, није бит...
А: МАЉУГИЋ! И ту ти он изађе и каже мени и Пулу: Шта је било ђетићи, опет оно: Идем тако из другога села, сувог курца, а мокријех ципела? И ту се појави неки магационер што је ту био, Бранимир, а презивао се...
Б: Молим? Ево, ево стижем. Извини, ђеде, зове ме нешто ћале... Ту сам ја за недељу дана, таман док комплетираш причу.

4
14 : 3
  1. Johnny Kurajber
    2011-08-06 17:41:44 +0000

    hehe jesu takvi a što je najgore i ja sam po tom pitanju kao deda neki :)))
    +

  2. Šta_htjedoh_reći
    2011-08-06 17:49:52 +0000

    Istina totalna. Moj mi skoro pričao nešto, pa budio babu ' Kako se prezivaše onaj iz Papa, što mu se otac oženio...? ' +

  3. Kimberli
    2011-09-18 12:22:41 +0000

    Kako ispali deku, sram te bilo :) +

  4. Mićko
    2011-09-18 13:32:25 +0000

    нисам ја, бре мени је ђед светиња :)

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.

Deutsche Welle · 29. April 2011.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt