
Врло битна ствар у свим причама старијих особа, иако су људи чија имена помиње давно мртви, или их је наратор последњи пут видео у доба комунизма.
А: И враћамо ти се тако из Ловћенца ја и Пулу, како се зваше, МИЋКОВИЋ! Кад опалио мраз, све ми се са ушију кожа гули. И ту ти изађе неки Божо, како ли се зваше...
Б: Добро, деда, није бит...
А: МАЉУГИЋ! И ту ти он изађе и каже мени и Пулу: Шта је било ђетићи, опет оно: Идем тако из другога села, сувог курца, а мокријех ципела? И ту се појави неки магационер што је ту био, Бранимир, а презивао се...
Б: Молим? Ево, ево стижем. Извини, ђеде, зове ме нешто ћале... Ту сам ја за недељу дана, таман док комплетираш причу.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
hehe jesu takvi a što je najgore i ja sam po tom pitanju kao deda neki :)))
+
Istina totalna. Moj mi skoro pričao nešto, pa budio babu ' Kako se prezivaše onaj iz Papa, što mu se otac oženio...? ' +
Kako ispali deku, sram te bilo :) +
нисам ја, бре мени је ђед светиња :)