Međuvlašće. Stanje kada je mnogo toga i pravno, i u praksi neregulisano i tek treba da se uredi.
Međuvlašće je karakteristično za zemlje i društva koja se zateknu u nekakvoj tranziciji. U takvim okolnostima, zdrav razum nalaže da se ulože napori kako bi se to stanje što pre prevazišlo, da nam država postane uređena, stabilna, da se zna neki red...
Kod Srba nije tako. Srbin je odavno prozreo svu jednostavnost i providnost mehanizma po kome te priče funkcionišu i shvatio da je osuđen da generacijama i generacijama živi u neprekidnom interregnumu i da iz tih međustanja, tih prelaznih faza, zapravo nikada ne izađe. Od kolevke pa do groba, on tako putuje nekim čudnim putevima koji nikuda ne vode i koji mu, u jednom trenutku, samo nestanu ispod nogu. Šta sad? Ne sekiraj se, brate, izmisliće već neki novi put, pa ćemo opet imati kuda da koračamo, čime da se zamajavamo i u čemu da nam prođe život.
Zaista, šta bi se desilo kada bi se Srbin jednog jutra probudio i shvatio da živi u - uređenom društvu? Politički, pravno, ekonomski - sve besprekorno funkcioniše, i to sve u službi Nj. V. Građanina? Brrr, grozno! Srbin u takvom okruženju jednostavno ne bi umeo da funkcioniše. Jer, vremenom je postao homo interregnus, homo transiticus, večito u nekom prelaznom stanju, u nekoj međufazi. Uvek na putu, nikad na cilju.
21. vek
- Jel bre, koga ovi zajebavaju? Kakav "put u EU koji nema alternativu", kakvi bakrači? Prvo bilo "sad će, samo što nije", pa onda za godinu, pa za dve, pa sada najranije 2025, s tim što verovatno ni tada... Oni stvarno misle da je ovde neko lud?
- Pa, kako da ti kažem, ima vas koji stvarno jeste ludi, a ima nas i koji nismo...
- Nerazuem, šta je pesnik hteo da kaže?
- Samo ti i dalje nerazumi, a ko je razumeo, taj se nakačio na pretpristupne fondove, pa sisa li, sisa. Batali visoku politiku, treba za decu obezbediti.20. vek
Socijalizam. Kao prelazni put u idealno društveno uređenje - komunizam. Put koji takođe "nema alternativu", mada se to tada nije tako govorilo. Kao što se i prelazni put zvao "prelazni put", a ne "tranzicija" - ali mu dođe na isto.
Ljudi su se rađali, živeli godine i decenije koračajući tim prelaznim putem, da bi onda, u jednom trenutku, kada je priča poslužila svrsi i izduvala se kao probušeni balon - preko noći prestala. Gde si bio celog života? Nigde. Šta si radio? Ništa. Kuda si putovao? Nikuda, ali sam bar putovao. Nema veze, evo krize, evo hiperinflacije, evo ratova, neće biti dosadno. Hajde da vidimo koliki je tu naš deo.na lokalnom nivou
- Oooo, gos'n direktore propale firme! Dobardan, kako je?
- Propale? Slušaj, nemoj da vređaš. Pro-pa-da-ju-će.
- Kako propadajuće, pa gde to ima?
- Ima, ima. UPPR, PDDZRON, ili kako već beše...
- Dobro, i šta sve to u prevodu znači?
- To znači da smo pred stečajem, ali nismo u stečaju. Zapravo, niti jesmo, niti nismo. To, dalje, znači da nam poreski obveznici velikodušno pomažu da delimo plate iako, od svega što se proizvodi, mi odavno proizvodimo samo štetu. Znaš kako je još davno rekao mudri Baja Pašić: "Spasa nam nema - da propadnemo ne možemo".
- Lepo, lepo... Nego, na koliko pozicija ti vučeš te plate što pomenu?
- Sramte bre bilo, to nije pristojno da se pita!
