Kad dobijete temu za diplomski (još jedna studentsko-predbolonjska) osim osnovnih uputstava i smernica koje dobijete od profesora, naravno da će te pitati i:
-A koliko strana, profesore, treba da ima moj rad?
Profesor, u mom slučaju kaže:
-14 do 15, ne volim da čitam duge radove kolega a o toj temi je sve već i napisano.
Onda vi rešite da budete pošteni i da ne kopate po biblioteci, kradete radove sa neta i ostale muljatorske akcije, već sve lepo pročitate, prekombinujete po glavi, i "iz glave" napišete ono što imate da kažete o temi (Tit Andronik i nasilje u Šekspira). Lagano predate rad i čekate.
Na dan ispita pojavite se u društvu dve štreberice i pitate ih koliko su one toga napisale:
-Ja sam napisala 47 strana!
-A ja 64, ali ima dosta slika, ali je zato font desetka.
Ono što sledi je iskrivljeni kriterijum profesora koga godinama mandaju studenti i on misli da oni stvarno toliko znaju i ne pamti sve naučne radove u svetu koji su na tu temu objavljeni, a i ovi kompjuteri samo mu komplikuju život, ko će to da prati..., pa i zaboravi šta je rekao na početku a to je "14 do 15 strana kolega..."".
-Samo 6 kolega, bili ste u jakoj konkurenciji ovog puta. Pogledajte ove dve mlade koleginice i njihove radove... (bla, bla, bla, i sve u fazonu "marksizam se mora znati").
"Dijete kad se rodi...", lepo kaže Savica :)