
Извесни Лека Радовановић из Јагњила код Младеновца је седамдесетих година прошлог века је у своје село доводио све битне политичаре свог времена на силне ручкове. Одатле и потиче термин "Јагњећа бригада" који се везује за људе који се појављују на неким ручковима и овршу све што се нађе на столу а стоји претпоставка да су то углавном председници општина, разноразни функционери као и министри без портфеља и локални буџовани. Треба узети у обзир да се реч "јагњећа" не користи због Јагњила већ због јагњетине, која је главно јело на таквим скуповима...
Типичан пример улизивања властима је да организујеш ручак са врућим печењем за локалне и шире представнике истих. Само јавиш телефоном: "Дођи да се не охлади" и одмах стижу мерцедеси а сваки посао и сваки уговор се без проблема склапа за таквом трпезом...
Skup direktora ili privatnika koji sve probleme rešavaju za kafanskim stolom uz obavezno nanošenje teških telesnih povreda pečenom jagnjetu.
Pripadnici brigade se u javnosti prepoznaju po elipsastim otvorima koji se formiraju izmedju dugmadi na košulji.
- Vidi onog debelog vepra koliki mu je stomak .
- Jagnjeća brigada , vidi se .
Стандардна српска пословна етика, дођеш ми - дођем ти. Руководиоци друштвених фирми који су по ресторанима јели на муфте, а које је довлачило неко јаче мудо. Било симбол престижа у Слобино време.
Јесте да нам чорбица није јефтина, али паз`те - овде је још Мира Марковић долазила са све јагњећом бригадом!
Jagnjeca brigada je bio nezvanicni naziv za partijske funkcionere u bivsoj SFRJ.Naziv su dobili po pomoru jaganjaca koji se dogadjao svaki put kada idu da obilaze nesto,ili nekoga,po sluzbenoj duznosti,naravno!
Najpoznatija parola je bila:
"Vidoje jede jaganjce"!
(odnosila se na Vidoja Zarkovica,visokog partijskog funkcionera,koji je bio poznat po tamanjenju jaganjaca)
Popularni naziv za sopstveno društvo kad se kreće na neku roštiljijadu ili u neku dobru kafanu sa još boljom jagnjetinom.
-Okupi Jagnjeću brigadu idemo u Leskovac, počela roštiljijada!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.