Ustavljena fraza u rečniku dežurnog kontraša. Svaka zabrana ili pokušaj matorca da objasni namćoru kolko sranje pravi i da se mane istog, naići će na ovo pitanje. Dedukcija izvedena iz toga da je ovo demokratska država i može da radi ko šta oće. Apsurd kojim pajser adolescent daje do znanja okolini kakve manire poseduje i zašto njegova okolina pati zbog njegovog manjka kvalitetno provedenog slobodnog vremena.
-Što crtaš po tom zidu?
-Je l zabranjeno možda?
-Pa jeste. Što crtaš po mojoj zgradi, bagro?
-Nema više mesta na mojoj.
------E, e. Ajde da pišamo sa ovog mosta? Ajde, ajde?
-Nemoj brate, naići će neki čilac.
-Pa šta? Je l zabranjeno?
------Momak, što udaraš po živoj ogradi?
-Je l zabranjeno?
Retoričko pitanje čija upotreba ima za cilj da sagovorniku objasnite da ste vi u vrhu, te neke, u vašoj glavi, umišljene hijerarhije. Obavezno se izgovara blago povišenim tonom, sa podignutom jednom obrvom, i facijalnom ekspresijom poput one Tesline na sto dinara. Ovaj redosled radnji ima za cilj da vi u vašim očima izgledate ozbiljno, a ako se još i sagovornik primi na tu priču, dobro jest`.
- Gospodine, ne možete tu parkirati! Molim Vas pređite na drugu stranu, eno tamo slobodnog mesta!
- A što? Je l` zabranjeno? A ko si ti da meni pričaš gde ću da se ja parkiram, jebem li ti sestru?
- Inspektor Spasojević. Trenutno u civilu. Dakle, pet hiljada za nepropisno parkiranje, i popuniću tužbu za vređanje javnog lica, i ometanje istog na dužnosti. Hvala!
