Jesen u mom kraju
Марко
2013-09-28 16:47:44 +0000
Прође још једно лето, обливено знојем, тешко и врелије од гнезда Нечастивог. Немилосрдно сунце је спалило поља, оставивши нам нешто мало да презимимо. Као какав разбојник и хајдук се после пожара сакрило иза тмурних јесењих облака, оставивши природу да полако вене без његових зрака.
Ноздрве је још увек парао мирис барута, биле су жељне мириса слободе после толиких година чамљења у сенци рата. Чезнуле су за мирисом печеног кромпира на жару испод казана, за свежином јесењих јутара испуњених мирисом јабука које леже у трави, окупане росом и дуго очекиваном кишом. Рекао би човек да су све бриге прошле, крећемо испочетка и уживаћемо у благостањима након што смо туђина протерали из отаџбине. Увек се знало, једног злог господара мења још гори. Тако нам се свуда размилеше разни комесари, пролетери и другови, изашли из мишјих рупа па од себе праве богове, а оног јединог заборавили и говоре против њега. Сецикесе и коцкари, шверцери и преваранти, сад господа иако не воле тако да се зову, али једнакији од осталих. Праве себи нову државу, кроје је по својој мери, искоришћавајући народ. Само траже, дај, дај, дај! Брата сам дао, због једног тог друга ослободиоца је стао уза зид пред швапску пушку. За њим остаде млада невеста која умре убрзо након што му на свет донесе сина. Детету је сад четврта година. Он је све што имам.
Износио сам последњу котарицу кукуруза на таван кад се зачуо звук возила док се са муком пење уз кривудави сеоски пут. Дечак се играо каменчићима на сред авлије док је око њега трчкарало штене које смо нашли напуштено, поред пута. Оба без оца и мајке, уживали су у детињству, несвесни човечјих мука и тешког живота. Осетих хладне капи из оловних облака на кожи док је камион скретао у моју авлију. Три човека изађоше, глатко обријани и у дугим руским капутима разгледаше двориште.
- Ти си Милован? - јави се један, комесар.
- Ја.
- Лепа ти је авлија, Миловане. Богата.
- Неки смо радили.
- А је ли? Веле ми да си ти најбољи домаћин овде?
- Не знам, народ прича свашта.
- Шта прича?
- Прича дошло нам веће зло од Шваба. Ал' народ ти је то, никад му не ваља ништа...
- Не ваља, Миловане. Не ваља кад му земљу палиш и пљачкаш, не ваља кад је ослободиш и крвљу натопиш. Него, Миловане. Видим теби добро родила њива.
- Ма какви, суша све уништила.
- И другима је, па су опет дали држави.
- Ти си мене ослободио швапских окова да ме глад докусури?! Много сте ми ви добри и племенити, ослободиоци. Не дам.
- То ти је зак...
- Ма јебо те закон, марш ми из авлије!
- Немој, Миловане, немој да нам се замераш. Немој то...
Брзим покретом из футроле заблиста цев револвера и падох лицем у блато. Црна се земља помеша са црвеним. Дете плаче на киши. Златан липин лист паде поред мене. Јесен, све умире.
Дефиниција је написана за такмичење "Пачија школа".
28
106
:
21
Omiljeno za [10]
Najnovije definicije
- Padobranac 2025-03-12 14:35:07 +0000
- Zaletač 2025-03-12 11:04:23 +0000
- Okrilje 2025-03-11 20:39:17 +0000
- Crna kutija 2025-03-11 14:47:50 +0000
- F1 2025-03-11 06:55:21 +0000
- Kamerun 2025-03-10 21:23:44 +0000
- Prevršio svaku meru 2025-03-10 20:05:59 +0000
- Drljopuz 2025-03-10 10:21:26 +0000
- Paranormalan 2025-03-10 06:37:06 +0000
- Šaci 2025-03-10 00:28:39 +0000
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
јако лијепо.
Sve fino, al' brate, smorio si sa ovim ratnim, ufatio se k'o pijan plota i deri na zicer. Na ti plus +
добро да сам и ово написо, једва се наканих
kako sere :D
Jel' ovo za prvo mjesto?
Inače, +
+ super je
Прељепо
Исправи само ово, вјерујем да је у жару писања промакло.
kako sere :D
К'о фока! Лафо једва склепао, види се да си дао поприлично себе у ово. Одличан си посао одрадио овим, свака ти част! Шта би било да пишеш чешће овако, само пар изузетака са сајта би могло да ти парира.
Промакло, нисам толико неписмен ко што изгледа.
Očekivan finiš. Dobro odrađen.
Постао си препознатљив по ратним темама. После ове реченице сам био сигуран да је твој рад.
Ova definicija je ko debela pička, zaklanja pogled na dobru joj drugaricu. A ja nisam s onom koju volem.
..lišće pada na sve strane..
Inače, "defektnicija" je golo, mukom i na jedvite jade izasrano, smrdljivo govno bez trunke umetničkog dojma, koji ste vi, verovatno na konto ovih par opisnih govana za razmazivanje i dekorisanje ove gomile govana koja se zove "Jesen u mom kraju", negde i nekako primetili. Kako, ostaje misterija za buduće generacije.
Lolo
dobar komentar.
У последње време сам видео неколико дефки на овај фазон- шумадијски Бранко Ћопић на естрогену, главни јунак пада изрешетан душманским куршумом оставивши гладну нејач иза себе. И свима сам дао плус, нико не зна зашто. Стога минус, јеби га, космички баланс се мора повратити.
da ne ispadne da se ljutim ili da mi je krivo jer me ŠIJEŠ sa glasovima, ali slažem se sa Mićkom... po meni je čak i tema malo promašena al' ajd sad... čak si i imao vremena da razmišljaš :)
Не могу баш да се сложим са неким коментарима. Такмичење је и замишљено да се пишемо о чему хоћемо, онако како смо ми желели да нам састави изгледају, али смо због страха од слабих оцена у школи пазили шта и како пишемо. Дакле, сврха такмичења је да људи пишу како им се прохте, да се и просеравају максимално ако хоће и тако себи дају мало одушка па макар и промашивали теме. А на гласачима је да одлуче да ли је добро или није. А гласови показују да се људима овај састав углавном допада.
кога боли курац
Obriši je, budi čovjek jednom.
Nama su isprani mozgovi, više ni u literalnom delu ne tražimo poentu, ne vidimo metaforu...
Jebeni Ameri mrš svi u Amerike!
Dobra priča, lepo napisana, nije senzacija ali dobro. Dovoljno za pobedu.
Da nisam ispao od gugijeve glasačke mašine verovatno bi te isašivao u finalu :)
вероватно
Не могу баш да се сложим са неким коментарима. Такмичење је и замишљено да се пишемо о чему хоћемо, онако како смо ми желели да нам састави изгледају, али смо због страха од слабих оцена у школи пазили шта и како пишемо. Дакле, сврха такмичења је да људи пишу како им се прохте, да се и просеравају максимално ако хоће и тако себи дају мало одушка па макар и промашивали теме. А на гласачима је да одлуче да ли је добро или није. А гласови показују да се људима овај састав углавном допада.
jaaako lijepo rečeno. fendere, iznenađuješ me :D
sva sreća pa su svi ostali onako uboli temu, napisali genijalne sastave, al eto, zbog kosmičke nepravde, upravo ova pobijedi. PU!
ljubomora je čudo :D
опет се намешташ за риму :Д
Лепо је кад знаш историју. Браво +
hahaahhahaah, ma jebi se :D
SLANINAROV ĐED KOMUNJARA OTIMO OD SIROTINJE I ZADNJU KORU LJEBA, ZATO ON SADA IMA PARA ZA TROSLOJNI TOALET PAPIR I TREBA MU DA SE BRIŠE OKO USTA KADA SERE PUNO