Svake godine nam iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" najavljuju kad po redu vožnje stiže jesen. A stiže uvek u sekund tačno. Zbog nje ni japanski ministar saobraćaja ne bi podneo ostavku. O harakiriju da ne govorimo. Bar za sada.
Nisam licemer, ne volim jesen. Uopšte! A i kako bih kad mi lokalna armija gačaka obavezno priredi kanonadu? Najavljuju jesen precizno kao i pomenuti astronauti. Nešto razmišljam, valjda oni kenjaju tokom cele godine, ali s jeseni kao po komandi dobijaju proliv. Bombarduju ulice, automobile, prolaznike... Sve što se nađe na putu njihovoj teškoj artiljeriji. Zlobnici, da, naziv je odgovarajući, će reći da to donosi sreću. Hm... Možda nekom koprofagu! Još ne videh srećno lice nakon takvog ataka!
Ne volim da se oblačim slojevito! Nisam glavica kupusa pa da se ogrćem jednim po jednim plaštom. Niti luka, crnog. Ili mi je pretoplo, ili se smrzavam.
Još kad krenu kiše! Da li sam obuo odgovarajuće cipele, ili ću kući "mokrih opanaka"? Ono suvo iz poznatog idioma mi ne gine! Da li će kineski kišobran izdržati jednu celu kišu?
A tek miomirisi za vreme spremanja zimnice! Snalažljive domaćice su se dokopale nekog poluizgorelog smederevca, instalirale ga u parkiću između zgrada i na prvi dimni signal se okupljaju kao Indijanci. Po ceo dan nešto peku i kuvaju, razmenjuju recepte, polemišu o količini i vrsti konzervansa i vode abrove. I verujem da je njima to najlepši i najispunjeniji deo godine. A ja sam kao klinac više voleo kad moji kupe zimnicu. Volim te jesenje plodove, ali ne i proces njihovog pripremanja.
Kako da volim nekoga ili nešto bez identiteta? Bez karakera! Stari kažu da više nema pravih godišnjih doba. Sve se polarisalo. Postoje leto i zima, a prelazi između njih su oštri i kratkotrajni pa i ne zaslužuju da nose titulu godišnjeg doba. I sam se sećam pravih godišnjih doba. Ovo danas nije ni g od godišnjeg doba. Ustvari, g možda jeste. Zbog koincidencije!
Da ne grešim dušu, u nekim drugim krajevima jesen je bivala i lepa. Čak vrlo lepa! Na primer, kod dede u selu. Ko nije video, ne može ni da zamisli takvu igru boja i oblika! Kao da je pijani slikar naivac prosuo svoje boje po platnu, a onda pokušao da ih pokupi kistovima. Pa branje lešnika i njihovo lomljenje zubima tu ispod leske, po cenu pucanja tek niklih šestica, zarad fantastičnog jezgra. Kao veverica, bokte! To je trajalo samo dan-dva godišnje, moralo se ići u školu!
Prestao sam da odlazim u selo kad su dedu rastrgle zveri. Baba kaže da je bio pijan i da je zaspao negde na ivici šume. Naravno! Treznom mu ni medved ne bi naudio! Bila je zima. Zato ne volim ni zimu!
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Vrlo interesantno +