Dijalekat, po nekima poseban jezik, koji se govori u južnim i nekim istočnim krajevima Srbije. Postoji teorija da je ovaj govor sasvim gramatički ispravan (jer svi govore na sličan način), jedino što nema zvanično priznate gramatike. Neki za to optužuju Vuka Karadžića koji je kao osnovu književnog srpskog uzeo hercegovački govor.
Pored karakterističnog akcenta (da ne detaljišem), odlike su mu specifični glasovi (npr. 'tcč'), tri padeža i članovi gi-gu-ga.
A be došli neki s motcčugama...
Au pitcčku materinu.Evo gde je preciznije izražavanje nego u "običnom srpskom":
1. Išo sam s Ivanu.
2. Išo sam s Ivana.
Ali ako se kaže "Išao sam sa Ivanom", ne razlikuje se rod.Uzgred, "metohijski" koji govori Bogoljub Karić ne spada u ovaj govor.
Duhe, će bude znalac na južnosrpski od tebe:)+
saznanje da je stari srpski govor po svojim odlikama, bio nalik današnjem vranjskom(vranjanskom)je samo učvrstilo žitelje pomenutih krajeva da ne menjaju svoje govorne navike. Nema više ustezanja u komunikaciji sa ostalim žiteljima Srbije i pokušaja da se nekako usklade sa normama srpskog književnog jezika, kojih je bilo ranije.Serije na TV koje su popularisale leskovačko-vlasotinački govor su samo dale vetar u jedra tom narodu, koji sada slobodno priča i ne strepi da li će nekom biti smešan ili ne.
ja živim u bg, ali se ne ustrezam da pričam na svoj maternji južnosrpski jezik, jedino kod definicija me hejteri malo jebu.
južnosrpski se još ponekad naziva i starosrpski. drugovi đoša i špic su dali svoj doprinos... hvala na dopuni.
kaže se "išo" i ne koristi se sa već s ili sas, ali +