Kad ćeš da se ženiš, da se smirimo

Društvo godinama u istom ili sličnom sastavu gluvari na ćošku. Već su ispričali sve priče i laži. Toliko se poznaju da im je za sporazumevanje potreban samo poneki gest ili reč. Ponekad stoje na svom ćošku satima i progovore tek poneku reč. Monotonija se uvlači u njihove živote i svesni su da sa takvim načinom života nešto nije u redu. Sve manje zadovoljstva ima u takvom 'slobodnom' životu i potajno već zavide onima koji su oženjeni i imaju neke nove životne ciljeve i prioritete. Kada kraj njih prođe neka mlada, privlačna devojka, drugačije je gledaju nego ranije, kao da je procenjuju da li bi to mogla da bude ona prava, zbog koje se isplati vezivati se za ceo život. Tek reda radi prokomentarišu ponešto u 'muškom' stilu. Prvi koji tako nešto učini, dobija komentar:
- Trk za njom, možda joj se i svidiš! A i red bi bio da se više oženiš, da dobijemo ženu i da se svi smirimo već jednom.