Uspavam se ja jutros, opet kasnim na poso, bem ti vukajliju i kompjuter i tehniku. Opet sam kvario oči do 3 ujutru. Rekoh, dal da idem prečicom, preko preče, naokolo bliže, a ta prečica zna da bude zajebana, jednom me pceta jurila, na drvo sam se penjao, puče grana, pado na pseta, em me jedno uapa, em utepa tri komada, ne mogu se posle objasnim sa šinteri, zamalo da robijam, bem ti sunce i mesec i mesečinu. Elem, krenem ti ja po tu prečicu, i baš kad sam trebao da prodjem kroz jedno poljanče, vidim dve snajke se dovatile na sred stazu i fataju se i ljubu se. Liiiiii bem ti sunce, ovo kad budem ispričao kolegama nema da mi veruju i stojim ja tako i zverim se, kad ove dve me snimile i znate šta će mi kažu. Ajde, ajde prodji slobodno, mi ne ujedamo. Reko vidim da ne ujedate i poče se smiškam, taman da ih zaobidjem, kad ti jedna kaže. E čekaj malo, znam te ja sa televizije. I ja stado, onako ponosan, rekoh, mora da su me gledale u neku emisiju kad sam srao nešto za neku gradsku komisiju u koju sam stavljen bez da su me pitali. Kaže ta kokoška, ti si onaj što ispreskaka voditeljku za pevača Adila. Lele, i ja se setim da me snimali jedamput, tako isto ujutru, uvatiše me bez kafu da sam popio, pitali me šta mislim o Adilu. Ja kažem toj voditeljki. E pojma nemam ko je taj gospodin ili možda gospodja, mene ste našli od rano jutro da zajebavate. Kaže ta voditeljka, kako ne znate, to je trenutno jako popularan pevač. Reko, slušaj kokoško, prvi put čujem za tog Agila, i ajde dva metra od mene, smrdi ti iz usta. I posle to stavljali na youtube, ima više pregleda za mesec dana nego najnoviji hit tog Adila, Agila, bem li ga kako beše. Kaže ova snajka, a jel si se to folirao il stvarno ne znaš ko je Adil. Reko, slušaj sestro, mojne me i ti podjebavaš, pojma ti ja nemam ko ti je taj lik. Ja sam stara škola, ne slušam ti ja taj hip hop i slična sranja. Dajem mu ga malo po Muharemu, po Miroslavu, Po Nadi, po Breni. A od ovih najnovijih slušam samo Gocu Tržan. I počeše se smeju ove dve snajke. Kažu, pa ti si pravo osveženje, ovi današnji pederčići nemaju pojma šta je prava muzika, evo rešile smo. Šta ste rešile, ne vidim ukrštene reči. Ma rešile smo da nam budeš prvi. Šta prvi, pitam ja. Šta kao ne kapiraš, pitaju me. Reko, slušajte sestre, pojma ti ja nemam o čemu vi pričate, ja još nisam popio prvu kafu, a kafu dok ne popijem ja ne funkcionišem (sem one rabote, taj uvek funkcioniše, on je autonoman). Pa aj te vodimo na kafu onda. Razmišljam ja, gledam, jedna crnka druga plavuša, stvarno lepotice, prave bombonice. Reko sebi, ajd ću zajebujem rabotu, idem sa ove dve na kafu. Rekoh, ajde, al da znate, ja častim, nemo se isprdjujete sa te vaše fensi stvari, imam u džep taman za tri turske. I dodjemo ti mi na kafu, posrčem ja odma, sa nos ubodem želju i znate ove dve šta će mi kažu. E nema da mi verujete. Kažu, ovako. Mi smo nevine pa smo rešile da nam budeš prvi. Ja poče se smejem, reko ajde be palite, mene ste našle od ovolki majmuni. Kaže ova crnka. Stvarno bre matori, mene muška ruka nikad nije pipnula. Pa nije ni mene, pa se ne falim. Doduše probali su jedamput, pa utepa čoveka, al toj je posebna priča. Ova plava dodaje, nisu ni mene. Gledam ja ove dve kokoške, onaj gore opisani autonoman, poludeo, došo do koleno, oće nogavicu da mi icepi. Reko budi be miran, nemo opet čaj sa brom da pijem, začas ću te smirim, bem ti lebarnik. Slušajte kokoške, vidim ja da me vi podjebavate. Nije u redu i pozovem konobaricu da platim. I kad da si podjem, uvate me ove dve za ruke. Kažu, ne zezamo. Stvarno. I pogledaju me onako u oči, tugaljivo. I ja ko klasičan klen, progutam udicu i... i tako dok sam smišljao ovu definiciju za vukajliju zadremam se i zakasnim na poso.