
Шта год купио, кад те неко види са тим што си узео обавезно мора да ти нагласи да ако њега не частиш, да не вреди ни што си узео, и да ћеш имати само несрећу са тиме. Код нас кад планираш нешто да купиш одвојиш одређену суму за куповину ствари које желиш и још дупло већи износ за част. 5 сома за ауто, и још 10 сома да частиш све људе које познајеш. Поготово прве комшије. И увек кад те питају за част некако окрену да теби буде непријатно, а не њима што се сами позивају.
О комшија нови ауто, а, има се може се?
А ето видиш, мало.
Кад си га узео кад ће част, знаш како кажу, како частио тако се возио?
Ево ових дана комшија, знаш како комшија, како си и ти частио кад си узорао њиву.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.