
Шта год купио, кад те неко види са тим што си узео обавезно мора да ти нагласи да ако њега не частиш, да не вреди ни што си узео, и да ћеш имати само несрећу са тиме. Код нас кад планираш нешто да купиш одвојиш одређену суму за куповину ствари које желиш и још дупло већи износ за част. 5 сома за ауто, и још 10 сома да частиш све људе које познајеш. Поготово прве комшије. И увек кад те питају за част некако окрену да теби буде непријатно, а не њима што се сами позивају.
О комшија нови ауто, а, има се може се?
А ето видиш, мало.
Кад си га узео кад ће част, знаш како кажу, како частио тако се возио?
Ево ових дана комшија, знаш како комшија, како си и ти частио кад си узорао њиву.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.