Kineski paradoks

Produkt globalizacije, visoke mobilnosti kapitala u uslovima tržišnog privređivanja, naveo je sve kompanije uvek željne većeg profita da svoje proizvodne kapacitete premeste u zemlje dalekog istoka, uglavnom Kinu.

Treba obratiti pažnju da ovde nisu u pitanju fuš i falš kineske stvari sa buvljaka, već stvari za koje ćete u renomiranim buticima platiti više stotina evra i koje se klasifikuju kao originali, što otvara dalje neka filozofska pitanja u čemu je poenta kupovine majce sa natpisom Dolce & Gabanna ili Galliano ako ona svejedno dolazi iz Kine.

Korsnici sportske obuće su se već navikli i adaptirali na ovaj paradoks, prisutan u sportskoj garderobi jos kraja osamdesetih, no njihov problem je ipak drugačije prirode(ako uop[te i postoji) budući da se sportska obuća kupuje zbog svoje izdržljiosti, namene za određeni sport ili jednostavnu udobnostzi a ne zbog toga sto im aje garderoba statusni simbol(izuzetak air max patike ali o njima drugi put)

Mnogi ljubitelji velikih natpisa na majcama(Aramani, Versace, GF Ferre), voljni su previde ovo,i doživeće kao ličnu uvredu ako pokušate da im objasnite da im je majca kineska, zato što je garderoba statusni simbol, a statusni simbol, zaboga niako ne moze biti made in china, i nisu oni za neku made in China majcu dali 150 evra.

Kada bi samo znali da se BMW proizvodi u Rusiji, a Mercedes u Egiptu i Mađarskoj, Cela ulica Strahinjića Bana bi izvršila kolektivno samoubistvo.