knjige koje ortodohni seljaci kupuju da bi upotpunili novu policu koja im pokriva novi zid u novoj kući od šestoziliona kvadrata
kao i svaki primereni student ulazim u gradsku biblioteku u Pozarevcu da bi izvrsio svoju dnevnu obavezu boravka u citaonici. ispred mene ulazi čičica od neki 45 50 god u finom (verovatno markiranom) odelcetu, ono kao kosulja kravata cipele pantalone na ivicu i te fore.
prilazi stolu gde sede bibliotekarke:
lik u odelu (u daljem tekstu LUO): dobar dan, ja sam došo iz nemačku juče sa sinovi pa idem sad kući u poljanu de smo zazidali novu kuću pa mi trebaju knjige sada
bibliotekarka: škk(naravno u sebi),(wtf za engleze)? izvolite gospodine koje vam knjige trebaju?
LUO:ma neke lepe nije bitno ja bi to da kupim, znate treba mi metar i dvaes ne više za tri police znaci triput metar i dvaes duzinski
bibli: molim?
Ja: ŠKK?tu sam vec izgubio interesovanje i nastavio ka čitaonici i dalje u neverici šta se desilo...
Kompleti knjiga kupovani u (po mnogima) srećnijim vremenima, kada su sabrana dela Šekspira, Dostojevskog, Bore Stankovića ili Meše Selimovića bila pristupačana za većinu (dok danas sabrana dela nekog autora ne mogu da kupe oni koji to žele, a mogu oni kojima je najčešće prva i poslednja pročitana knjiga u životu Ciciban). Često su kupovane tako što bi vlasnik nove police izmerio dužinu one pregrade na koju je želeo da postavi knjige, i zatim sa metrom išao u knjižaru.
Daj mi ove crvene! Ček ustvari, prvo da izmerim!
fino poređane knjige na policama, u vitrinama i regalima sa staklenim (providnim)vratancima, obično od poznatih dugometražnih autora.
predstavljaju pokušaj da se oni koji ih poseduju predstave kako su veoma obrazovani.
trgovačkom putniku :"pa može,..., dajte mi sabrana dela dotojevskog"
("pa može,..., dajte mi metar knjiga da mi krase policu; ala će komšika da bude ljubomorna")
Fenomen karakterističan za kuće pripadnika više srednje klase, koji su preko noći stekli određeni položaj u društvu i sada moraju da se prilagode novom načinu života. Oni kupuju skupocen (najčešće stilski) nameštaj i nastoje da svoj dom urede po najvišim standardima. Pošto su kupili garnituru i komodu za dnevnu sobu po uzoru na onu iz Sekine ili Brenine kuće, red je da kupe i stilsku policu. E tu već nastaje problem: policu treba popuniti odgovaajućim sadržajem, a da to nisu časopis "Moja njiva" ili neke tračerske novine. Ali naš novokomponovani itelektualac brzo pronalazi rešenje. On odlazi u obližnju knjižaru i bira različite naslove (od Rata i mira do Kamasutre za početnike), ne obazirući se ko ih je napisao i o čemu govore, bitno je samo da se boja korica slaže sa novim enterijerom. U slučaju da je pilica i suviše plitka, podvrgava se ekstremnim metodama, te nesrećne knjige bivaju često pretesterisane na pola.
(A.-novokompovani intelektualac, B.- prodavac u knjižari)
A. Zdravo živo dobri čoveče!
B. Dobar dan gospodine. Kako vam mogu pomoći?
A. Daćeš mi metar onih plavih i još pola metra onih crvenih da ubiju monotoniju-
B.Mislite na Sabrana dela Ive Andrića i "Pesme" Branka Radičevića?
A. Da, to, to!
B. Da li ste, možda zainteresovani za najnovije izdanje Danteove "Božanstvene komedije"?
A.Uf... pa ne znam baš! Mnogo mi debela ta "Komedija". Mada korice dobro idu uz onu novu draperiju. Daćeš mi i tog Dantea, lako ću ga pretesterisati onom mojom cirkularnom.Novokomponovani intelektualac, ponosan na svoje neverovantno umeće u dizajnu enterijera, izlazi iz knjižare.
Unesrećeni prodavac knjiga, shvata šta je učinio, i sa tugom gleda u prazno zamišlajući polovinu Danteove "Božanstvene komedije" u nekoj kič polici.
