Одлазак у кафану, на жешће опијање.
- Враћао сам се са једне књижевне вечери, тема је била ''Балкан као колевка цивилизације''.
Превод:
- Враћам се ја кући од Крлета, мртав пијан. Причали смо шта би све Шешељ урадио да је дош'о на власт.
Савршена прилика да се културно урољаш к`о свиња.
Скуп исфенираних средовечних жена у бундама од нерца, са црвеним лаком на ноктима и бижутеријом око врата у пратњи средовечних мушкараца у сомотским оделима плус пар новинара, један писац и његова два другара, књижевна критичара.
Прво, лагани коктел, библиотекарске приче (ко је шта читао), позирање и смешкање.
Затим, дубока озбиљност, став "ја све знам и упућен сам у све књижевне токове" уз одавање изгледа веома префињене и високо-интелигентне масе, повремено шушкање и домунђавање, обавезно климање главом после сваке изјаве књижевног критичара.
На крају, громки аплауз, све похвале писцу, а његова ће се књига наредних пет година продавати на тезгама путујућих препродаваца књига широм Србије.
Dve reči koje izgovorene u dativu mog dobrog komšiju asociraju na pečenje, sarmice, prebranac, kajmak, i ostale delikatese domaće kuhinje.
Komšija:(presreće me na ulici i pita) Gde si to šet'o komšo?
Ja: Evo bio malo na književnoj večeri.
Komšija: (savršeno ozbiljnim tonom) Stvarno? I, kakva je bila hrana?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.