Pežorativ reči knjiga. U suštini obimna, ogromna (ne debela, svinje su debele) knjiga. Često korišćena od strane dve vrste ljudi:
1) Zatucani, polupismeni, zajedljivi filistar i/li seljosi.
2) Bibliotekari, arhivari, studenti i raja sličnih profesija.
A: Tata, tata, vidi što sam dobila knjige od škole kao nagradu za to što sam đak generacije. Ni manje ni više nego sabrana dela Onorea de Balzaka. Isprva nisam mogla poverovati. Morao je rođak Nikola da mi pomogne da bi ih donesem kući, uh.
B: Lep je to uspeh ćero i znaš da smo svi to očekivali od tebe. Ali te knjižurine? Kome to treba u životu, stvarno? Bolje da su se otvorili pa da ti kapne koji dinar.
A: Biće i to tajo, polako...
B: Ma, kakvo crno polako. Taj Francuz, Balčak, kako si rekla, mora da je bio strašno dokon čo'ek kad nije imao ništa pametnije čime bi ubio vreme, pa pisao tolke knjižurine. Zar u njegovo vreme nije bilo Lige šampiona, ili šta?
A: On je ključna ličnost realizma i pisao je u prvoj polovini 19. veka...
B: Blah, gluposti i koještarije ako mene pitaš. Boga mi, u našoj familiji sve generacije nisu uŠkoli napisala upola od toga koliko je taj francuski pevčić napisao u tim debelim knjižurčinama.
A: (Silent epic facepalm) Dobro tajo. Ovaj, idem ja sad do sobe... Da vidim... Kako napreduju kaktusi ili tako nešto.*
C: Kolege, dobre vesti za vas. Oslobođeni ste trećeg i petog poglavlja, što će reći da vam za ispit preostaje ostalih 1750 stranica, kao što smo se i predhodno dogovorili. Literaturu možete videti kod mene na stolu ali o tome ćemo podobnije nakon predstojećeg predavanja. Pa, da počnemo...
D: Sebi u bradu: To su knjižurine stari, nazovimo stvari pravim imenima. Svaka ja teža nego bure u kom mi keva kiseli kupus za Božić, kad me ujedno jedino i viđa. Pu, leptijebem, kud upisa medicinu. Sad bih zapalio sebe i celu familiju koja se tako radovala tome i imala tarabićka predskazanja mene kako sijam u belom mantilu. Pu, krvni sud ti jebem posred endotela.
