
Ићи на сасвим обично место мрзовољно, сморено, потиштено, под морањем, као на егзекуцију смрти. Израз најчешће користе очајни родитељи као последњи вапај пред размаженим дететом којем је све срање и досадно.
1: Сине, немој да се дуриш, мораш да идеш код Димитрија на рођендан, он је био код тебе.
2: Нећу, нећу! Посвађао сам се с њим, украо ми је пет војника и један аутић. Он је косати смарач!
1: Ајде, сине, само се поздрави с њим, па играћеш се после са свима. Иде и Гиша и Пера и долази мали Лазар, цело друштво ти је ту!
2: НЕЋУУУУУ, АААА, нећу да се играм данас с њима!
1: Идеш на рођендан да се зезаш и играш а ти се понашаш ко на стрељање да те водим, е мој сине, неће ни ћурка на свадбу! Улази у кола док нисам узела татин каиш.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Više nego korektno. +
хвала
Roditelji su rođene diplomate!
+
Jebiga, ima slično