
Ићи на сасвим обично место мрзовољно, сморено, потиштено, под морањем, као на егзекуцију смрти. Израз најчешће користе очајни родитељи као последњи вапај пред размаженим дететом којем је све срање и досадно.
1: Сине, немој да се дуриш, мораш да идеш код Димитрија на рођендан, он је био код тебе.
2: Нећу, нећу! Посвађао сам се с њим, украо ми је пет војника и један аутић. Он је косати смарач!
1: Ајде, сине, само се поздрави с њим, па играћеш се после са свима. Иде и Гиша и Пера и долази мали Лазар, цело друштво ти је ту!
2: НЕЋУУУУУ, АААА, нећу да се играм данас с њима!
1: Идеш на рођендан да се зезаш и играш а ти се понашаш ко на стрељање да те водим, е мој сине, неће ни ћурка на свадбу! Улази у кола док нисам узела татин каиш.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Više nego korektno. +
хвала
Roditelji su rođene diplomate!
+
Jebiga, ima slično