Paraodjija nastala na osnovu izreke "Ko priznaje pola mu se oprašta". Iz iskustva ljudi, koji su upravo priznajući neke stvari u životu više najebali nego prošli dobro, nastala je ova izreka.
Na pitanje devojke šta misli o njenom izgledu:
-E iskreno, šta misliš, jesam li lepa, zgodna, drugari smo možeš sve da mi kažeš, slobodno?
-Paaaaa, onaj, znaš kako, lepa si, a boga mi i zgodna.
-Samo to aj bre slobodno ja sam ti drugarica, meni možeš sve da kažeš.
-Pa kad si navalila, toliko si jebozovna, da ne bi silazio sa tebe ko dete s trešnje, kada pogleda u tvoje poprsje, prođu me žmarci, krv iz glave se slije u međunožje, mnogo si dobra.(Pljuuus Šamarčina)
Naravoučenije: "Ko priznaje pola mu se dodaje!
mutirana narodna poslovica "ko priznaje, pola mu se prašta" koja potstiče decu, a i stariju populaciju na laž
mama: "reci mi jesi li krao trešnje sa mikicom?"
dete: "rekao sam ti da nisaaaam"
mama: "pitam te lepo još jedanput...jesi li ili nisi...slobodno reci..neću ti ništa"
dete: "pa dobro jesam,ali...."
mama: "jooooj..prebiću te...koga ti lažeš?!"
Ono što se desi kada "Ko priznaje pola mu se prašta" krene po zlu.
Mile: I vidiš... onda smo se Mara i ja..znaš već... kresnuli. Al' reko, k'o velim, bolje od mene da saznaš nego od nekoga drugoga... A i znaš kako kažu: Ko priznaje...
Nevenka: More teraj se u pičku materinu!
