koka kola, malboro, suzuki

Меч лопта која је запечатила перспективу здравог разума у српске омладине средином деведесетих. У време пензија од 10 марака, плата од 25, продаје свега што је неко хтео да купи па чак и образа како би се одржао голи живот код највећег дела нације, дебело зло познатије под псеудонимом Марина Туцаковић, лансирало је ову несрећну крилатицу као мантру колективне хистерије којој је подлегла тадашња необразована омладина. Конкретно, ти стихови су били коначан ударац задат систему вредности заснованом на раду и моралу, и отворили су врата свакојаком олошу да се слободно намеће омладини као узор само зато што има приступ медијима. Још имбецилније је коришћење наведених трговачких брендова како би се дочарао утисак луксуза, јер се исти котирају жалосно на ранг листама престижних брендова.
Констатацијом "то је живот, то није реклама, ником није лепше него нама" већ слуђени поборници су дефинитвно постали турбофолк зомбији и од тога се до данас нису опоравили.