Ženska s pedigreom, zna svoje pretke sve do devetog kolena, od dede oficira kraljeve garde, preko čukundede trgovca Hadži Melentijevića pa sve do despot Uglješinog viteza, plemenitog Gregorija od loze Dejanovića.
- Čedo babino, ko ti je ono devojče što te s njom videh sinoć?
- Aaaa, pa to je Sara-Valentina Petronijević, unuka Pavla Petronijevića...
- A? Pavlova unuka, kažeš? Pa kud ćeš s njom, kolenovićkom? Nije to za u našu kuću, sinko, slušaj šta ti baba kaže.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Zašto Kolenovićka?
Možda dadoh minus iz neznanja.
Er joj se miraz sa kolena na koleno ne može potrošiti. +
Vidi, kolenović (malo slovo) to je stari izraz za ljude uglednog, plemićkog porekla. A zna se da su takvi znali svoje pretke kolenima unazad, pa otuda i ta lepa, izvorno srpska reč
Sad kapiram da ljudi to doživljavaju kao prezime. :) Ali, nikad nije kasno da se nešto nauči, Riha druže.
Lijepo. Da nešto i naučim. Da sam znao plus bih dao.
Kako me rima ide, bruka
Lijepo? Onda je u tvom slučaju koljenović.
Ako je muško čeljade Dokolenović, taj može da merka i Haži Pešićevu...ako me razumeš :+D
Razmišljamo isto... :)
Mislio sam da u primer ubacim unukovu repliku:
- Pa šta,, baba, ako je ona kolenovićka, ja sam Dokolenović - međutim, nekako bih vulgarizovao, hteo sam da bude ono čisto tradicionalno...
Slažem se apsolutno, treba držati nivo ;-))))