Virus s najboljim marketingom dosada.
Španjolska groznica je od 1918 do 1919 ubila 50 milijuna ljudi, odnosno 5 puta više nego Prvi svjetski rat.
Azijska gripa od 1957 do 1958 1,1 milijun.
Hongkonška groznica 1968 do 1970 oko milijun ljudi.
AIDS od 1981 do danas 32 milijuna ljudi.
Ptičja gripa od 2003 do 2004 oko 400 ljudi.
SARS od 2002 do 2003 774 ljudi.
Od svinjske gripe 2009 do 2010 18 500 ljudi, dok istodobno je te godine od obične gripe umrlo od 250 000 do 500 000 ljudi.
Ebola od 2013 do 2016 11 300 ljudi.Pandemije 20 stoljeća su bile puno opasnije nego pandemije 21 stoljeća od koje od obične gripe u jednoj godini umre 250 000 do 500 000 što je bar 10 puta više od ukupnih žrtava od ptičje gripe, SARS- a, svinjske gripe i ebole.
Економски циљ је да се повећа обрт неких производа и тако профитирају неке компаније и појединци. Психолошки циљ је да људи, услед панике, почну да се понашају ирационално и да тако почну да праве штету у свим сферама живота (обустављање радних активности, прекидање међусобних контаката, куповање великих количина одређене робе...).
Мени је код овог ковида занимљиво то што је у ранијим таквим случајевима акценат био на профиту фармацеутске индустрије, произвођача санитетских производа и слично. Птичји грип, свињски грип, ту су на државном нивоу (негде сигурно и под принудом) куповане огромне количине вакцина које су после бацане (ни трошкове прописног уништавања не треба занемарити). Данас тога нема.
Такође, одбрамбене и превентивне мере су раније биле максимално на нивоу министарства здравља, а данас се ангажују читави државни апарати.
Једини сигуран закључак је онај на који Аналогни очигледно алудира: у овој цивилизацији свака стручна област назадује или, у најбољем случају, стагнира. Само се маркетинг развија.
Tako je. Fina retrospektiva +