Prema priči mog frizera (a kaže da taj termin koristi većina njih), kosopatnik je muškarac koji, kada primeti da mu slabi kosa, počinje da provodi sate pred ogledalom, zagleđujući se i ubeđujući se da se ne primećuje da je počeo da ćelavi. Sledeći korak je isprobavanje svih šampona, melema i balzama, medicinskih i narodnih. Poslednji stepen, kada je ćela potpuno vidljiva, je puštanje kose sa strane i prebacivanje vlasi preko temena. Neki počinju da nose periku, ili ne izlaze iz kuće bez kačketa. Najteži slučajevi kosopatnika veruju kako njihov trik u potpunosti prikriva činjenicu da su ćelavi i da niko ne vidi koliko napora ulažu da prikriju svoju muku.
Nažalost, njih je nemoguće ubediti da se mnoge ribe lože na ćelave muškarce, ali ni jedna jedina na kosopatnike.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.