U Osijeku u osamdesetima je bilo četiri bioskopa, ili, kako su se u Hrvatskoj zvali, kina. Tu je bio Papuk, Crvena Zvijezda, ono u Donjem Gradu što mu se imena ne sećam i Zvečevo. Dok su prva tri prikazivali uglavnom nove komercijalne američke filmove visoke kvalitete kao, na primer, Američki Nindža i Karate Kid, Zvečevo je nudilo stare kung fu filmove sa Džeki Čenom, akcione filmove šklj-kategorije koji su u Americi bili pravljeni za "straight to video" distribuciju i porniće.
U našoj, tadašnjoj opresivnoj državi plakati pornića su se, da ne kažem 'lepili', kačili bez ikakve cenzure odmah uz sve ostale, tako da sam ja na njima prvi put video gole tete i čike koji su ih grlili. Ponekad su te tete na plakatima bile kosooke, a moj tata ih je zvao, držeći na umu glavnu alatku njihovog zanata koja je mnogo više vremena provodila na platnu od lepih im egzotičnih očiju, kosopičke.
Google nije pronašao ništa kad sam tu reč ukucao u serč u jednini ili množini i zato je sad delim sa vama, mada ćale i dalje zadržava ekskluzivna stvaralačka prava na tu intelektualnu svojinu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
I pored takvog ćaleta ti sebi nadeneš ime guzojeb? C, c, c...
Al +, svakako.
Volim ja kosopicke, ili ti japanese kategoriju...samo jesul i tad imali zasticene svjedoke?
Ha ha, Pajo, nisu. To su bile one američko-azijske kao na primer: Linda Wong, Mimi Miyagi, Kristara Barrington, itd...
Iako nije neki širi izraz koji se mnogo koristi, opet lepo i jasno objašnjeno kako se do njega došlo, pa može +
Slavija se zvalo
i bilo još jedno: Narodni
Uvek plus na nostalgične priče iz detinjstva :)
Gđe narodni beše?