Kovanica od 1 dinar

"Persona non grata" medju parama. U zemlji gde se pare cene ako šuškaju, ova kovanica ume samo da zvecka. Zato nije ni čudo što najčešće ukrašava trotoare, zaboravlja se po džepovima, daje prosjacima, ostavlja baba seri, zapada ispod kauča, fotelje, kreveta, frižidera. Ni kao kusur se ne uzima, a ako zafali i onda je nepotrebna: "Sledeći put komšija".

Dalje, ima tu nesreću da u retkim situacijama kada je potrebna kao valuta ne može nigde da se iskopa. Jedna je od retkih koja je u množini još nepoželjnija jer vlasniku daje samo iluziju da ima pare, blagajniku zadaje glavobolje kad treba da ih ukrupni, konobarima krv ključa od besa kad im se tako plati, a devojci koju ste izveli na piće opada interesovanje što ih više imate. Uostalom, jebeš ti stvar kojom ne možeš ni da se počešeš ko čovek. Stalno klizi i ispada.

Ni cigani je ne vole. Stalno traže "neki dinar" al očigledno misle na bilo koji osim na taj. Čini se da kao valuta vredi jedino u Pirotu. Ako je verovati narodnom predanju i vicevima, tamo je sposobna da posvadi braću, prijatelje, zaljubljene... Ma može i rat da započne.

Ipak, ima ona neku vrednost samo ne zasnovanu na autoritetu države, već dobijenu od naroda. Može da posluži za otvaranje Juga, blokiranje aparata za otkucavanje karata u javnom prevozu, gadjanje sudija i igrača na tekmama, zamena za figuricu u "Ne ljuti se čoveče", trzalica za gitaru, da se uglavi negde u neku svrhu itd.

Dakle, vrednost kovanice od 1 dinar zavisi od mašte i inovativnosti naroda koji je koristi.