Kraći istorijat narodne milicije

Народна милиција - оружане снаге Министарства унутрашњих послова, познати и као органи гоњења. Битан део српског друштва, ослонац режима у кризним ситуацијама и непресушан извор зајебанције, од вицева о мурјацима до већ легендарних видео-клипова.

Милиција у Срба има дугу традицију. Кренимо редом:

- жандармерија. Краљеви жандарми су били бициклизовани, у сиве униформе обучени и дугим цевима наоружани батинаши који се нису либили да припуцају на пробисвете, шверцере и криволовце. У то време још је било хајдука и разбојника по забитима Краљевине Југославије и то објашњава више војничку него милиционарску природу жандарма.

- народна милиција. Период после Другог светског рата јесте време импровизованог марксизма и неприкосновене владавине КПЈ. Читаво друштво прожето је духом самоуправљања па тако и народна милиција која тада и добија овај назив. Класичан народни милиционар има брчине и стомак као симбол ауторитета. На глави носи титовку са петокраком а у руци батину од лесковог дрвета, наоружан је и моторизован производима 'Црвене заставе' а униформисан оделом травничког 'Борца'. Овај период сматра се златним временима милиције, када је сама појава милиционара на дужности уливала строхопоштовање реметиоцима јавног реда и мира те терала преступнике у паничан бег.

- Слобини батинаши. Ако се време СФРЈ сматра зачецима народне милиције, онда је период СРЈ био врхунац милиционарског духа и власти. Слобина милиција била је одевена у плаве маскирне униформе са белим опасачима и береткама са тробојком. Користила је фризиране 'Заставе 101' од којих се неке и данас могу видети на улицама Београда. Милиција је била свемоћна и неприкосновена, батинала је кога је хтела и како је хтела, а у западним српским земљама прерасла је и у нешто више ('Мартићева милиција').

- 2000. и касније. По доласку жутих на власт, милиција полако губи свој углед и ауторитет. Читава држава показује знаке слабљења, па тако и њени органи за одржавање реда. Од некадашње силе, милиција је претворена у позерску организацију тек нешто јачу од ватрогасне бригаде, у женскастим униформама и француским аутима. Власти су јој чак промениле назив у 'полиција' те је тиме додатно деградирале. Додуше, ту и тамо се понекад деси да стара слава забљесне у неком јуначком батинању нерадника и делинквената, али све је то тако слабо да се може рећи да дух старе милиције само што није нестао.