Narodna milicija - oružane snage Ministarstva unutrašnjih poslova, poznati i kao organi gonjenja. Bitan deo srpskog društva, oslonac režima u kriznim situacijama i nepresušan izvor zajebancije, od viceva o murjacima do već legendarnih video-klipova.
Milicija u Srba ima dugu tradiciju. Krenimo redom:
- žandarmerija. Kraljevi žandarmi su bili biciklizovani, u sive uniforme obučeni i dugim cevima naoružani batinaši koji se nisu libili da pripucaju na probisvete, švercere i krivolovce. U to vreme još je bilo hajduka i razbojnika po zabitima Kraljevine Jugoslavije i to objašnjava više vojničku nego milicionarsku prirodu žandarma.
- narodna milicija. Period posle Drugog svetskog rata jeste vreme improvizovanog marksizma i neprikosnovene vladavine KPJ. Čitavo društvo prožeto je duhom samoupravljanja pa tako i narodna milicija koja tada i dobija ovaj naziv. Klasičan narodni milicionar ima brčine i stomak kao simbol autoriteta. Na glavi nosi titovku sa petokrakom a u ruci batinu od leskovog drveta, naoružan je i motorizovan proizvodima 'Crvene zastave' a uniformisan odelom travničkog 'Borca'. Ovaj period smatra se zlatnim vremenima milicije, kada je sama pojava milicionara na dužnosti ulivala strohopoštovanje remetiocima javnog reda i mira te terala prestupnike u paničan beg.
- Slobini batinaši. Ako se vreme SFRJ smatra začecima narodne milicije, onda je period SRJ bio vrhunac milicionarskog duha i vlasti. Slobina milicija bila je odevena u plave maskirne uniforme sa belim opasačima i beretkama sa trobojkom. Koristila je frizirane 'Zastave 101' od kojih se neke i danas mogu videti na ulicama Beograda. Milicija je bila svemoćna i neprikosnovena, batinala je koga je htela i kako je htela, a u zapadnim srpskim zemljama prerasla je i u nešto više ('Martićeva milicija').
- 2000. i kasnije. Po dolasku žutih na vlast, milicija polako gubi svoj ugled i autoritet. Čitava država pokazuje znake slabljenja, pa tako i njeni organi za održavanje reda. Od nekadašnje sile, milicija je pretvorena u pozersku organizaciju tek nešto jaču od vatrogasne brigade, u ženskastim uniformama i francuskim autima. Vlasti su joj čak promenile naziv u 'policija' te je time dodatno degradirale. Doduše, tu i tamo se ponekad desi da stara slava zabljesne u nekom junačkom batinanju neradnika i delinkvenata, ali sve je to tako slabo da se može reći da duh stare milicije samo što nije nestao.
Niko ne sme da vas bije osim srpske milicije.
