Стара народна мудрост која говори о томе да сваком безобразлуку кад-тад мора доћи крај.
Пробаш фору, она прође, пробаш још два-три пута, видиш да пролази... Супер! Ослади се, кренеш серијски, добро ти иде, уживаш. Онда, једног дана, натрчиш на некога ко не дели твоју предузимљивост и твој смисао за хумор. Завршиш са поломљеним носем и осталим следујућим повредама, плус жигосан као најнижи преварант-јајара. И, наравно, сви су ти криви.
Е, па немој да су ти сви криви. 'Ајде што ти се осладило, али запитај се: да ли је било паметно да се онолико опустиш, па да помислиш да ће фора довека да пролази. Да ти размишљање буде лакше, ту је онај поломљени нос, као разбијени крчаг из наслова, да те подсећа: можеш како хоћеш - не можеш докле хоћеш.
Годинама је долазио непозван на свадбена весеља. Поподне-предвече, кад се сватови опусте, улазио би у салу, у свечаном оделу и са букетом цвећа у руци. Бирао би неко неупадљиво место, тамо би седео, јео, пио и повремено се срдачно осмехивао ако му се учини да га неко гледа. Пошто се лепо заложи, дискретно би се удаљио, понекад узевши онај букет цвећа који је донео (или неки свежији, да има за следећи пут).
Једне вечери, на његов срдачан осмех одговорио му је један још срдачнији: ка "његовом" столу упутио се један трокрилни добричина:
- Добро вече, пријатељу, добро ми дошао!
- Добро вече и срећно весеље. – одговори овај жваћући печење.
- Ја сам Раша, поносни отац, ово је наш велики дан!
- Драго ми је, газда Рашо, Иван.
- Него, не замерите, да вас нешто питам: ми се сви овде знамо, а... овај... неки... овај... питају: ко сте ви?
- А, то? - не престајући да жваће, одговори онај. - Ја сам са младине стране.
- Значи, оружар?
- Како то мислите?
- Лепо, пријатељу: ја свог сина женим "дугом пушком, немилом ђевојком". Кака бре младина страна, мамицу ли ти алаву, ово је испраћај у војску!
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Ne zna čovek da l' je bolje defka ili primer!
Frajk objašnjava!
neosporan književni talenat poseduješ, čak pomalo i neobičan. Ovo ti kažem ja, koji sam imao prejaku trojku iz književnosti u srednjoj gde je najzajebanija profesorka srpskog jezika i književnosti predavala.
dobro je, tečno
fino fino
odavno ne procitah ovako dobru defku medju novima
Фала ви, људови.
Dao sam i ja plus, ja sam imao isto 3 iz srpskog ali sam na sastavima dobijao uvek 4 ili 5 profesorka nije bila stroga bila je fina. Po meni nista posebno u skoli mozda za 5 na 4 ovako trojka. Na vukajliji cim se napise neka mudroserija sa vise od 5 recenica gramaticki ispravnih odma se obasipa komplimentima gde ljudi najozbiljnije misle da autor ima dovoljno talenta da pise knjigu. Mislim da se to cesto desavalo sa onim Vorteksom sto ima stranicu djevdjir zaboravio sam mu ime. Knjizevnost je jedna toliko zajebana stvar da ja mislim da jedan amater ne bi mogao posle 20 godina vezbe da napise pricu za decu na 30 strana a da bude kompletno knjizevno kvalitetna.
Без бриге, Бергасе, управо зато ништа белетристички није објављено под мојим именом. Нити ће (барем док сам у овој памети, у супротном не гарантујем).
Uf... Ovo je osvezenje
+
bergase, mislio sam konkretno na primer sa dijalogom, po meni je baš solidno naracijski izvedeno, kao da sam pročitao neki tekst u čitanci za 7. razred, jebiga, ima sad tu ona ''мамицу ли ти алаву'' pa se možda ne bi našla tu, ali u nekoj lektiri, da :)
Фрајкорe, to je neki perfekcionizam, šta li?
Перфекционизам?! Таман посла. Само сам хтео да кажем да сам разумео шта је Бергас хтео да каже (ако ме разумеш шта хоћу да кажем).
И доста тога је у праву. Можда мало преоштро, јер човек је газда своје речи само дотле док она не изађе из њега. Од тог тренутка, она је понајмање његова, изложена је "на изволте" и легитимно је свако коментарисање и процена.
Са завршним делом се апсолутно слажем: пуно нас је који знамо сва слова и правопис, волимо да читамо итд, па опет не значи да смо сви за књижевнике.