Mali AEROkrem, u plastičnom pakovanju, sa poklopcem od folije. Nekada u sastavu đečije radosti, češće ne. Konzumira se sa plastičnom kašičicom koju dobijaš na kasi.
- Baba, ima li kremića?
- Ima.
- A đe su?
- Toliko sam ih dobro skrila, ni ja ih ne mogu nać.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Сакрио их чика Алцхајмер хаха
hehehehe definiši to Sim, ako nema.
+
stalno su mi roditelji branili da ih jedem, jer ne umijem stat. baba ih je kupovala ali krila, dosta ih je poginulo u procesu :)
Има неколико сличних, нећу да затрпавам сајт. Деееј-вид Сиии-маааан.
Morao sam da stavim tu sliku par dana, makar da stoji, upišao sam se kada sam video.
Odlična paninaro +
Супер. +
Код мене је била комбинација падања са столице уз неколико суза радосница. Ти пишаш у гаће у тим годинама, ццц, слаба ти је бешика брате..
Ma ne...to je bio samo onaj piš mali :))))
Е видиш то би се већ могло издефинисати, сад имаш и свеже искуство. Од мене имаш резервисан плус.
Ima već piš definisan....mislim da je Kosmo to definisala....ali nisam siguran
Ehhh...evo sad mi se jede kremić :)
+
+
Pa kupiću ti ja dušo....da mi se umusaviš sva :)))
ali AEROkrem :)
Meni i sestri keva nikad nije dozvoljavala da jedemo te slatke gluposti. A i ja sam imao alergiju na sve živo, jebiga...Mo'š ti da veruješ da sam čokoladu prvi put probao sa 24 godine???
+ bajdvej
I kako je bilo? Pričaj.
druga su vremena bila. mi smo svake godine klali i imali naše meso, pršutu, slaninu... imali smo frižider i dva zamrzivača sandučara za batake i polutke preko sindikata. i ja sam prvu paštetu\viršlu\konzervu u vojsci pojeo. a sada moja žena ode do mesare i kupi 400gr mesa za ručak. ne znam ni što sam pravio kuhinju u stanu, bačen prostor.
Pa, pazi, Nato...Nisam znao u početku šta da očekujem. Čak mi je jedan deo muvanja riba uvek bilo pitanje "E, a kakvog je ukusa čokolada?Ja nikad nisam...". Pretpostavljaš koliko je to dobro išlo...:)
Elem, bila neka obična Milka, svi se okupili oko mene kao oko onog Monolita u Kjubrikovom filmu i čekali da vide da l' ću 'mrem ili živim. Prvo mi se učinilo da je do jaja slatka a onda su moja usta i jezik bili potpuno zbunjeni! Gorko, slatko, ljutkasto, gorko, da bi na kraju preovladao sladak i mlečan ukus. Mleko sam prvo probao par dana ranije, odmah nakon homeopatije...:)
Ma bravo čoeče.
Kukuuuu, dobro si živ.
Ma imam ja jedno dete u familiji, ima 5 godina, jede samo plazmu i med, na sve živo je alergičan,