Modifikacija nemačkog, inače posledica višedecenijskog emitovanja raznih partizanskih filmova i serija. Naravno u svim ti filmovima i serijama, nemački je bio sasvim ispravan, međutim, ljudi koji za jezike nemaju sluha su uz pomoć prevoda ,a i nekih preuzetih fora (poput op trt, geveznzajn), koje su neretko besmislene, uspeli da stvore narodni nemački koji svoj puni snaj prikazuje u ''pesmi'' Di-Džeja Krmaka, alfu i omegu umetničke muzike ovih prostora. Zlatno pravilo ovog jezika je da svaka reč ima što više slova C i Š. I da se naravno svi glagoli imaju obavezan sufkis -ZI(svirenzi, prdenzi,vigenzi,drpenzi itd.), za imenice nije obavezan, ali se i tu koristi. Ako se uz glagol il' imenicu doda BITE, e onda ste uvaženi do krajnjih granica. Ima i tu par pozajmljenica i nekih ''stručnih'' majstorskih pojmova poput šklombocne i kalprcne koji često fale nekom bogatom vlasniku automobila, koji pri tom naravno o istom nema dve blage veze.
Majstor: Mile! Komenzi bite ajne moment! 'De je šklombocna od kombića, 'ajde pričaj, da ne bude zvizenzi u glav' s čekić!
Mušterija: Op, trt, geveznzajn! Pa ja nisam pao sa kruške pa meni da uvaljuješ šklombocne, znam te Mile ja dobro, nego 'ajde vrati kabl na bombinu, nemog' se prljam, pa da ko čovek jednom u životu zaradiš pivo.
Majstor: Evo, namestio! Samo da vidim, je l' gut. Ohoho, gut gut, ma ni da zavergla a već pali.
Mušterija: Lepo, lepo, nego, je l' možeš da pogledaš i auspuh, mislim..
Majstor: Najne najne, niks ferštend! Kintenzi bite prvo, za bombinu, mož' i pivo, e kad to rešimo, tad može da padne čukenzi i oko auspuh.
Mušterija: (vadi pare) Evo, nek ti se nađe za dva, ne ide da počinješ novi poso suva grla.
Majstor: Gut, gut, dankešen bitešen.
Mušterija: -misli u sebi- Eee, da ima još dojče marke, dupe bi ti meni mrdao šklombocnama i kalaprcnama....
