Kulinarske emisije

На врхунцу популарности, у Србији, биле су крајем деведесетих година прошлог века и првих неколико година са почетном цифром 2, што је врло иронично, будући да је то био период када су једини куварски састојци у Пекабети и даље били со, шећер и желе зека. Али доконе домаћице, пензионери и школарци, који су по навици и недељом устајали пре 9 ујутру, могли су да одгледају пар епизода емисија у којим Џејми Оливер, Најџела Лосон и она кратко ошишана италијанка на Студију Б изводе своје кулинрско умеће намењено не тако широком аудиторијуму. Потпуна супротност данашњим емисијама у којима учествују кулинарски стручњаци попут Микија- купинара из Малинова, који у својим емисијама углавном спремају варијације на тему- сарма, пасуљ и пребранац, што су јела која је свака особа старија од 13 година већ научила сама да зготови; емисије које су се на тв каналима, у златно доба тв кулинарства на нашим просторима, приказивале углавном су подразумевале да гледалац, не само користи, већ има и позамашну залиху зачина попут кардамона, аниса, васабија и мрестилиште лососа иза куће. Тако је шака-пуна лаванде, свежег бивољег сира из Непала, чаше маслиновог уља, крајка бајатог црног хлеба и две ротквице постало салата, док су главна јела сачињавали оброци попут благо печене препелице у сосу од ђумбира, лимунове коре, мајорана, шафрана, црних тартуфа и три неољуштена чена белог лука. Тих година Пекабету и Ц маркет постепено су заменили Макси дисконти, Темпо, Идеа и разни други супер, мега и хипер маркети у којима је човек коначно могао да набави све те, до тада стране нам састојке, које су кувари обавезно стављали у свако јело. Али, као и увек, Срби, у инат свима, уведоше кабловску и адсл и своју нездраву опсесију кулинарским емисијама заменише подједнако опсесивним занимањем за живот сеница на Анимал Планету, тенис и Нолетове догодовштине.