
Кованице од десет динара или њихов еквивалент у валути која је тренутно у употреби. Довољно безвредне да није страшно остати без њих, а довољно вредне да већи број освојених може бити употребљен при куповини нечег корисног.
У древној игри ћизе или ближе (како која варијанта се користила) повлачила се црта на земљи, а затим се у средини закивао дрвени клин. Поента игре је била добацивање летача до клина, а онај летач који је најближи омогућавао је свом власнику први окрет свих бачених летача и највеће шансе за максимални добитак. Окрет се изводио тако што се сви летачи ставе на длан, бацач бира писмо или главу и обрне све летаче одједном у ваздух. Сви који падну на одабрану страну иду њему, а следећи обрће остале и све тако док сви летачи не нађу нове власнике.
- Бураз, ш`а има?
- Е`о гледам овог шошона, баца већ петн`естог летача на ћизу не би л` био најближи...
- Па `оће л` добацит`?
- `Оће курац, Јово Нинђа првог што је бацио наслонио усправно на ћизу, то ни Тито не би пребацио...
- Па добро, можда Јово не окрене све себи?
- Не`а шансе, Јово није опр`о руке од почетка распуста, како их сложи на длан тако и падну!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Odlična! +++
Jebote, dođe mi da iscimam ortake u kraju sada, da odigramo koju :)
+
ову су игру звали још и "трехе", али нисам сигуран да није у питању локализам јер сам га чуо у само једном месту - и ту нису играли на ћизу него на зид...