Pežorativni neologizam nastao dolaskom trgovinskog lanca "Lidl" na ove naše prostore. Označava pojedince ili porodice slabijeg imovnog stanja, da ne kažem sirotinju, koje se odjećom i obućom snabdijevaju u pomenutim marketima. Poznato je da "Lidl" između ostalog nudi i pojedine odijevne artikle sumnjivog do lošeg kvaliteta, ali zato niskih cijena, te kao takav predstavlja spas za osobe koje ne mogu priuštiti kupovinu u buticima, velikim šoping molovima i radnjama sa sportskom opremom. Lidlići su često predmet ogovaranja ili ismijavanja, najčešće od strane onih koji se pretvaraju da su manja sirotinja nego što zaista jesu.
- Gle onih Lidlića, k'o izbjeglice izgledaju! Mene bi sramota bilo da onako pustim djecu u školu!
- Aj nemoj srati! Pod jedan, pušiš "Kamel" da svi vide, a ovamo jedeš onaj kučeći parizer za doručak, ručak i večeru, a pod dva, ti i nemaš djecu!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nažalost, u nas se već dugo čuje ovakav sleng. Djeca su ga izmislila.
Pa to sam i čuo prvi put od drugara iz Osijeka.
Lidl je najbolji.
Možda u svijetu gdje su im konkurencija samo ex yu marketi, buraz :D
Ovaj pojam je nastao u Hrvatskoj pre nekoliko godina, bilo je i u medijima o tome
Pa jeste, buraz, kao što u komentaru i pomenuh.
Da, pročitao sam, mislim da je to bilo negde 2015. godine