Knjige koje su lepo slozene i lepo izgledaju, uklapaju se uz dezen sobe, a iako su neke stare 20 godina i vise, ipak mirisu na novo...

Uglavnom je to roman za koji se smatra da je jedno od vrhunskih književnih dela, a svaki narod ima sebi karakterističan. Tako mnogi Crnogorci na vidljivoj i možda jedinoj polici za knjige drže "Gorski Vijenac", Srbi "Na Drini ćuprija", a Nemci vrlo verovatno neki od Ničeovih romana, npr. "Tako je govorio Zaratustra". Takođe, mnoge osobe u različitim životnim dobima imaju sebi karakteristične knjige za ukras. Elem, devojčica koja ulazi u pubertet poseduje sve moguće tinejdžerske čiklit romane pored kojih stoji popularna i veoma "korisna" knjiga - Pitanja za devojke. S druge strane, dečak će imati uglavnom lektire koje je dobio na poklon od babe i/ili časopise o automobilima, kompjuterima ili motorima jer on nije sisa da ga zanimaju knjige. Da bi stereotip šesnaestogodišnje izblajhane plavušice bio upotpunjen, ona će na svojoj polici, pored gomile medvedića i srca na kojima piše "najboljoj ribi", držati najnoviji roman Anabele Basalo/ Lune Lu/ Nives Celzijus. Devojke intelektualci će u veoma mogućoj velikoj vitrini kao oči u glavi čuvati bibliografiju Dostojevskog, Tolstoja, Andrića, Hesea, Ničea, Getea, Disa, Prevera, Poa i mnogih, mnogih drugih. Možda nije sve pročitala, ali hoće, jednog dana kad završi fakultet. Ili kad ode u penziju. Jedan od stereotipa srednjoškolca je da ne čita apsolutno ništa osim dnevnih novina, reklama u gradskom autobusu ili, ako kojim slučajem bude hteo da smuva devojku intelektualca, pročitaće bar "Demijan"-a kojeg će morati da kupi, jer u biblioteku nije učlanjen. Tako će i on posedovati knjigu koju če prelistati i baciti na sto odmah uz daljinski i nokiu N serije. S druge strane imamo dečka koji se loži na istoriju, tako da ima gomilu enciklopedija, razume se, antikviteta koje ne dira već čuva za unuke. Dečko neonacista pod jastukom čuva svima poznatu "Moja Borba"-u od njemu dragog Hitlera. Dečko nacionalista poseduje Šešeljev roman "Ideologija srpskog nacionalizma". Brižljive majke domaćice u svojim kuhinjama imaju pun ormaric bakinih tajnih recepata i kuvara uz neki priručnik za odgoj dece. Stariji ljudi, naravno, imaju klasike. Nekolicina njih koja nije na vreme počela da ih sakuplja kupuje ušminkana džepna izdanja. Da budu u trendu i u koraku sa svojom generacijom.

To su knjige koje su se nekada prodavale preko sindikata u firmama i koje su ljudi kupovali "na metar",da bi popunili kucne biblioteke.To su uglavnom bila sabrana dela nekog poznatog klasicnog ili modernog pisca,u lepom povezu i prodavale su se na rate.Cinjenica da su se sve te knjige kupovale kao ukras , da popune mesta u kucnoj biblioteci i zato sto je bilo "in",iako ih mnogi nisu nikada ni otvorili,na ovaj nacin su stvarali fond knjiga koji je ostao za mladje narastaje,koji su ,barem,lektiru morali da citaju.