Kad kažem ljubav svi mi pomislimo na nešto, i prava lepota se ogleda u tome što često mislimo različito. Neko pomisli na svoju devojku, neko na svoju mamu, neko na fudbalski klub, neko na palačinku sa kremom, neko na svog druga, neko na programski jezik, neko na državu u kojoj je rođen, a neko na kasirku u Maksiju... Moj komšija sa sela konkretno pomisli na rakiju, kaže da od nje nema bolje žene. To govori puno o samoj ljubavi, koliko ona može biti raznovrsna i kompleksna. Svaki čovek ljubav oseća, makar neku vrstu ljubavi. Zato se bez problema može reći volim dakle postojim. Ljubav je uslov postojanja i samog života, daje svemu smisao, bilo bi jako dosadno bez nje. Kako je ovo jedna magična i mistična sila, čini se da potiče od samih bogova i da je ljudi ne zaslužuju. Ja lično, često asociram ljubav sa licem anđela. Znate svi kako to izgleda, to prelepo savršeno lice i te bistre svetlucave oči koje ostavljaju utisak nepogrešivosti. Znate svi sigurno, svi ste videli Milku Canić. Možda zato što bi ljubav trebala biti moćna, iskrena, neiskvarena. Ljubav je nekad sreća, a nekada nažalost i tuga, priča se da jednostavno previše tužnih ljubavi ima. Kada nam je loše i kada nam ne ide, u stanju smo da je svaki dan tražimo na dnu čaše. Čini nam se da smo u stanju da ispraznimo celu kafanu i da nam opet bude malo. Dođe mi da se svaki dan molim da me nikad ne napusti. To znači da bi ljubav mogla biti i verovatno jeste, osnova skoro svake veće religije na svetu. U umetničkim krugovima ljubav je večita tema, lajt motiv. Ništa nije više opevano niti opisano od ljubavi. Kao da su svi opsednuti njome, od režisera i scenarista španskih serija, preko ljubavnih romana pa sve do zvezda Granda. Eh šta bi oni bez ljubavi, ne bi imali od čega živeti. Možda grešim ali u poslednje vreme nešto mi se čini da to i nije prava ljubav. Kaže baba lepo nisu više ni španske serije kao što su bile. Moguće ali ja samo u jedno sam siguran, da svi mi zapravo živimo od ljubavi, na ovaj ili onaj način, bili ljudi ili neljudi, bez nje jednostavno ne možemo. Kad nekoga voliš, voli ga kako treba, od srca čisto iskreno, jer iluzije su nestvarne, lažne, jedno obično gubljenje vremena i života, nekad mi bude muka od svega toga. Prava stvar se prepoznaje na kilometar, može da se oseti bez ijedne izgovorene reči, samo je jedan pogled dovoljan i letim u oblake. Za pravu stvar spreman si da istrpiš loše stvari, da pređeš nekad i preko svojih principa, da sve ostaviš, da se žrtvuješ, nekad ne možeš ni da objasniš zašto to radiš. Ali da to je prava ljubav i to je prava lepota života, eliksir za sreću. Zato slobodno priznajte da nekog volite, traži se malo hrabrosti, pokažite to, nije sramota ponekad biti romantičan. Ljubav je i kad sanjate i kad maštate i kada tiho šapućete najlepše reči na svetu. Takođe je dobro da čovek ne zavisi samo od jedne vrste ljubavi. Lepo je voleti svoje roditelje, porodicu, svoju domovinu, rodno mesto, sport, svoj računar... Lepo je voleti pa makar i neke sitne naizgled beznačajne stvari. Ljubav je lepa, predivna, zato volite i sigurno ćete biti voljeni.