Dopisujem se s nekim dečkom na fejsu.
Simpatičan je vidim.
Oke,prosečne lepote ,građe, visine, odgovara mi.
A i zanimljiv.
Kreće onaj klasičan osećaj "leptirića u stomaku".
Razmišljam u sebi:
,,Hm možda bude nešto nikad se ne zna".
Već zamišljam našu vezu, venčanje, decu, imena dece i koliko ćemo ih imati.
Valjda mu majka nije neki ludi pripadnik FBI-a, da mi ne prati svaki korak, disanje, treptaj i brzinu strujanja krvi kroz telo.
Konverzacija lepo teče, to je dobro.
U jednom trenutku napiše on meni neznam.
Oke...
Možda je lapsus, neću da budem pesimista odmah.
Dalje se dopisujemo...
Nailazim na:
Jer umesto jel
El
Samnom
Nesmem.
Moji leptirići u stomaku kreću da razvijaju tumore i polako crkavaju.
Sad zbog toga kreće da me muči želudac.
Uđem kod njega na profil.
Idem na blokiraj ovu osobu.
Uzmem telefon.
Slomim karticu i svaki deo koji taj telefon sadrži zakopam na 10 m ispod zemlje, čisto ako mu je mama agent, da ne vidi kako je rodila plastičnog Kena bez trunke znanja o srpskom jeziku.
Neću da ga ostavim bez krova nad glavom.
Ipak sam ja savesna osoba.
Pouka priče:
Ne razmišljajte unapred o vašoj budućnosti jer vam se snovi mogu rasuti kao kad Anandi ispusti pirinač na pod i ostacete zabezeknuti kao članovi njene porodice kada vide to.
A takođe za naslovnu sliku postavite ovo:
Pre razvijanja konverzacije sa ovom osobom detaljno proučiti gramatiku srpskog jezika, pravopis i Maticu srpsku. O malim i velikim slovima, znakovima interpunkcije i neželjenim blokiranjima posavetovati se sa svojim nastavnikom ili profesorom.