Kada sjednete za sto i jedete bukvalno šta ulovite....
Настаје као последица недостатка компонената за редован ручак. Празан фрижидер, јебига, појело се јуче или који дан пре.
Није реч о редовном ручку већ о нечему импровизованом. Оно што прво натрчи под руку, само да се жваће.
Дакле, ловачки ручак - ко шта улови.
- Матори, шта ћемо данас да хасамо?
- Е данас је на менију ловачки ручак.
- Уу до јаја. Шта бацамо да се окреће?
- Курац бацамо. Па јесмо ли јуче појели све што нам је остало?
- Па јесмо, али...
- Нема али. Буди срећан ако ухватиш парче саламе подригуше.
- У мојој души се управо јавила жал за прасетом које се фино окреће на тихој ватрици, док се пивце 'лади. Зар тражим пуно, мајку му?
Obrok koji se sastoji od toga da otvoriš vrata frižidera, i pojedeš ono što tamo "uloviš".
Šta ćemo jesti?
Hmmm... ne znam... može jedan lovački ručak?
Ručak u savremenom domaćinstvu gdje su roditelji previse umorni nakon napornog radnog dana da bi pravili ručak.
Djeca dolaze kući oko 13:00-14:00
Mama i tata dolaze oko 15:00-16:00
Odmah slijedi pitanje: Mama/Tata šta je za ručak?
Odgovor roditelja: Lovački ručak djeco.
Djeca: A kakav je to ručak?
Roditelji: Odete do frižidera i jedete šta ko ulovi.
То је ручак који морате сами да уловите, тј. да сами себи спремите шта ћете јести. Најчешће је тако када мама не може да кува, па онда ћале мора.
-Мама, шта ће бити за ручак?
-Реци сине шта ти се једе, скуваћу ти нешто.
---
-Ћале, шта има за ручак?
-Ловачки.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.