
Настаје као последица недостатка компонената за редован ручак. Празан фрижидер, јебига, појело се јуче или који дан пре.
Није реч о редовном ручку већ о нечему импровизованом. Оно што прво натрчи под руку, само да се жваће.
Дакле, ловачки ручак - ко шта улови.
- Матори, шта ћемо данас да хасамо?
- Е данас је на менију ловачки ручак.
- Уу до јаја. Шта бацамо да се окреће?
- Курац бацамо. Па јесмо ли јуче појели све што нам је остало?
- Па јесмо, али...
- Нема али. Буди срећан ако ухватиш парче саламе подригуше.
- У мојој души се управо јавила жал за прасетом које се фино окреће на тихој ватрици, док се пивце 'лади. Зар тражим пуно, мајку му?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
xexe, linkuj moju definiciju za rac što sam juče napisao. +
Odlično Arei +
A kod nas je to studentski....+