
Када као мали покушавамо штекер од светла да наместимо на половини између упаљеног и учашеног па нам не успева, осим ако је штекер абнормалан.
"Уф, како бих сад ово свтело наместио на половини. Шта ли ће се десити?! Можда рикне сијалица. Не, не, неће ваљда, скупља је она, од 100 динџи, оне не пуцају. Можда се појави нека трећа димензија. Можда доспем у неки изгубљени град, можда видим оне баобабе па се о мени напише књига "Мали краљина"! Хоћу на средину. Уффф, джабе покушавам, не може. Треба ми још неко да ми помогне. Зваћу мајку. Добро, она може да буде са мном у књизи "Мали краљ и мама". Како ће бити екстра. Рећи ћу тати да зове оног Антоана Е-ГУЗИ-педерија. Почећу да причам са ружама. Јес! Хари Потер новог доба. Сви ће ме познавати. Бићу славан, славааааааан".
"Мамаааааа, дођи ти држи горњу, ја ћу доњу страну штекерааа, да буде на пола, доспећемо у недођију. Заједно!"
Пуф, пуче штекер.
Мајка: (улази збуњено) " Шта, шт то ра... У, да ти јебем мајку сјеба ми сијалицу!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ovoje preslatko... Osim E-GUZI-pederija... :)
Fenomenalna
Ovo je* :/
Bujnu mastu imas :) +
čist pojzen da ne kažem pjur