To su uglavnom moleri, automehaničari... I ostale zanatlije. Kad provale da mušterija ne poznaje njihov posao, frljaju se kojekakvim izrazima, izmišljotinama i pritom udaraju po ušima(sa cenama).
-Gospodjo, ovde imamo da obijemo celu stranu zbog alanprca i da udarimo jedan štuc!
-Jeste, jeste, vuče vlaga...
-Znate šta, nije to vlaga, glavići vam izasli po plafonu sve do dole...
-Aham...
-Pa tako vam je, za takav posao, ne mogu puno uzeti za ruke, glupo mi je jer su skupi i delovi za to...
-Aham, a koliko će to da košta?
-Pa ta četri holandska zaguza koje mi moramo da naručimo za vas vrlo teško nabavljamo, imamo neke svoje ljude za to.
-Koliko?
-Pa 100 evra... komad.
-Au...
-A to je bez putnih troškova, a i znate kako je sa carinom... Treba podmazati tamo, treba podmazati vamo.. Znate to će i mene puno da košta živaca.. Ukupno 1200 evra... I za ruke 300.
-Pa to je mnogo...
-A ne znate vi gospodjo, to se nabavlja kod ostrvceta, na spačeku, kod jezera Mojmilovo..
-Pa znam, ali da li ću imati taj novac..
-Pa to vam je po novom.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Glupost.
Una lajkujem ti komentar !
+ bre, ti majstori su stoka, al keramicari DERUUU sa cenama...