У основи, ово је покушај да се представи као привидно (привидно злонамерно) све што је статистички немогуће, а ипак се дешава. Међутим, Марфијеви закони су разнородни; неки од њих само наизглед злонамерни према субјекту. Као што је познато:
- Хлеб пада на намазану страну не зато да се клизају кокошке, већ стога што је тежа од супротне и аеродинамична у поређењу с њом. Ово је физички закон.
- За разлику од других редова, ред у коме субјект стоји - стоји и сам, јер се нешто искомпликовало, што је с. брзоплето превидео. Ово је психолошка појава.
Почетни Марфијев закон (са 77 подзаконских аката у оригиналном издању од '77):
»Ако нешто може да пође наопако, то ће и да пође наопако«
потиче од једноставне чињенице да нисмо свевидећи ни свезнајући.
Ми смо обезбедили све што смо могли, али то није све.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.