
У основи, ово је покушај да се представи као привидно (привидно злонамерно) све што је статистички немогуће, а ипак се дешава. Међутим, Марфијеви закони су разнородни; неки од њих само наизглед злонамерни према субјекту. Као што је познато:
- Хлеб пада на намазану страну не зато да се клизају кокошке, већ стога што је тежа од супротне и аеродинамична у поређењу с њом. Ово је физички закон.
- За разлику од других редова, ред у коме субјект стоји - стоји и сам, јер се нешто искомпликовало, што је с. брзоплето превидео. Ово је психолошка појава.
Почетни Марфијев закон (са 77 подзаконских аката у оригиналном издању од '77):
»Ако нешто може да пође наопако, то ће и да пође наопако«
потиче од једноставне чињенице да нисмо свевидећи ни свезнајући.
Ми смо обезбедили све што смо могли, али то није све.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.