Када је нека прослава у питању, а најчешће матура онда је неизбежна чувена Бајагина "Моји су другови". Када песма крене, креће и свеопште лудило. Сви присутни крећу да праве "возић" (колона гостију један иза другог). Како песма иде тако и возић постаје све бржи, а богами и дужи јер и остали гости који пристижу се хватају у возић. Када се једном ухватите у тај возић нема назад. Крећете да играте и певате и нико вас не пита да ли сте уморни, гладни или жедни. Затим крећу да лете чаше и флаше по поду, а понекад се ту нађе и тетејац ако га је кум донео и тада настаје свеопшти масакр. Кум буши плафон својом утоком док песма и даље иде. Крећу онда столови да се руше и евентуално неки гости да падају у несвест што због пића што због умора.
Када се песма заврши сви гости укључујући кума су на поду углавном онесвешћени. Све што је иза остало су разбијене чаше, флаше и порушени столови.
Масакр који буди најлепше успомене и за који вреди живети.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.