
Мислим да не постоји назив који боље описује једну врсту мириса која се може манифестовати у различитим ситуацијама, формама и облицима. Боље речено овај мирис обухвата скоро све оно што у ствари и представља средњу класу, менталитет који је прилагођен начину живота и њен вјештачки ограничен конзумеризам. Не рачунају се мириси које производе људи који пуше томпусе и уплаћују тикете преко 10 еура. Ви јебено нисте средња класа, ви сте идиоти који смрде на свој начин. Сад ћу да наведем пар примјера овог мириса да скапирате о чему причам.
-Улазиш у бус. Небитно да ли идеш на екскурзију, на привремени рад у иностранству, на дерби или на излет на Фрушку Гору. Не пролази ни пет минута путовања и одмах можеш да осјетиш јак мирис хране, најчешће неког бурека, прасећих ребара или нечег тако масног, па ти ако си отпоран заситиш се само од мириса или ако си мало осјетљивији почиње да ти се преврће желудац, демонстративно одмахујеш главом и питаш самог себе да ли стварно заслужујеш да вријеме проводиш у мирису (смраду) средње класе.
-Враћаш се кући и пењеш се уз степенице. Живиш рецимо на четвртом спрату. Како се пењеш спрат по спрат осјетиш мирис хране коју спремају комшије. Сви прже кромпир.
-Егземпларан је амбијент у јавном превозу, набијен негативном енергијом и још онако појачан знојењем већине путника.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Sirotinja jbg +