
Мислим да не постоји назив који боље описује једну врсту мириса која се може манифестовати у различитим ситуацијама, формама и облицима. Боље речено овај мирис обухвата скоро све оно што у ствари и представља средњу класу, менталитет који је прилагођен начину живота и њен вјештачки ограничен конзумеризам. Не рачунају се мириси које производе људи који пуше томпусе и уплаћују тикете преко 10 еура. Ви јебено нисте средња класа, ви сте идиоти који смрде на свој начин. Сад ћу да наведем пар примјера овог мириса да скапирате о чему причам.
-Улазиш у бус. Небитно да ли идеш на екскурзију, на привремени рад у иностранству, на дерби или на излет на Фрушку Гору. Не пролази ни пет минута путовања и одмах можеш да осјетиш јак мирис хране, најчешће неког бурека, прасећих ребара или нечег тако масног, па ти ако си отпоран заситиш се само од мириса или ако си мало осјетљивији почиње да ти се преврће желудац, демонстративно одмахујеш главом и питаш самог себе да ли стварно заслужујеш да вријеме проводиш у мирису (смраду) средње класе.
-Враћаш се кући и пењеш се уз степенице. Живиш рецимо на четвртом спрату. Како се пењеш спрат по спрат осјетиш мирис хране коју спремају комшије. Сви прже кромпир.
-Егземпларан је амбијент у јавном превозу, набијен негативном енергијом и још онако појачан знојењем већине путника.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Sirotinja jbg +