Mlade Beogradske arhitekte

Gomila mladica i devojaka cijim planovima ni skice tipa zvanog Salvador Dali nisu ravne.
Spoljnja konstrukcija njihovih zgrada lice na remek dela, u naprednijim slucajevima ostatak futurizma pomesan sa postapokalipticnim faktorom, a sto je unutrasnjost neopisiva i sto se ulazi kroz prozor (zato sto su vrata ili negde blizu plafona zbog umetickog dojma, ili apsurdno daleko, ili niko ne zna da li ce uci u orman ili u kuhinju pa ni ne pokusava) apsolutno nije bitno.
Ako jos sagrade ceo blok - Dedal i njegov lavirint im nije ravan!
Tezej bi se tu izgubio.
Ulaz broj 13 je smesten pored broja 98, a broj 63 pored 4, mapa je neophodna da bi se nasao put odatle (negde su je, videla sam, i stavili, ali ipak badava).
Misljenja o arhitektama od onih jadnika sto su primorani da zive tamo bi bila cenzurisana i po standardima Vukajlije, a pogadjanje da li su bili na kokainu ili hasisu kada su crtali planove je apsolutno neophodno cim ih vidis.
Generacije ljudi su obucavane da se snadju u tom lavirintu i da spasavaju naivne putnike koji su tu zabasali, a zavidan profit bi se dobio ako bi se te usluge i naplacivale...