
Израз који, сам по себи, стоји на веома климавим, фелеричним ногама.
Прво: Под изразом ''земља'' узбуђени говорник мисли на државну територију јасно омеђену државном границом, која поседује грб, заставу, химну, политичаре и контејнере.
Друго: Самим тим што се у њој родио, он је присваја за себе. Иако у њој има још 1000000000000 суживотника у разним видовима. Себичност, посесивност или, једноставно, широкост језика?
''МОЈА ЗЕМЉА, НЕ ДАМ НА ЊУ!''
''Извини, батице, али и ми зглавкари што живимо у трави сматрамо да је та земља наша.''
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.