Израз који, сам по себи, стоји на веома климавим, фелеричним ногама.

Прво: Под изразом ''земља'' узбуђени говорник мисли на државну територију јасно омеђену државном границом, која поседује грб, заставу, химну, политичаре и контејнере.
Друго: Самим тим што се у њој родио, он је присваја за себе. Иако у њој има још 1000000000000 суживотника у разним видовима. Себичност, посесивност или, једноставно, широкост језика?